Za mnoge je topao obrok deo svakodnevnog rituala i toliko su navikli na to da ne bi moglI da izdrže da duže od dva-tri dana budu bez kuvane/pržene hrane. Evo nekoliko „trikova“ koji će nam pomoći da presnu ishranu učinimo primamljivijom…
Većina naprosto želi svoju pizzu, burek, krompiriće, palačinke, špagete i kada su gladni, ne mogu da se uzdrže od toga. Zato se postavlja pitanje: „Da li je ishrana presnom hranom efikasna da se prirodno detoksikuje telo?“ Da li se može prestati odjednom i naprasno preobraziti telo iz jedne zaprljane i zatrovane mašinerije u visokoefikasnu mašinu? Zdrava ishrana je manje način kuvanja, a više način da se ispravno jede, da bi se kvalitetnije živelo.
Sirova hrana služi preobražaju. Ali, čak i oni koji su veoma oduševljeni sirovom ishranom znaju da je prilično teško preći sa potpuno kuvane hrane na 75% presnu, ili 90 % presnu, a pogotovo na 100% presnu hranu…
Kako da se presna hrana učini uzbudljivom i privlačnom
Mariniranje: ako želite da postignete ukuse koji će vas vas smesta privući, isecite presno povrće/voće na tanke kriške i potopite u mešavinu svog omiljenog ulja ili začina (npr. maslinovog ulja i bosiljka, majorana, origana, bibera i sl). Dodatak soka od limuna omogućiće da povrće omekša i pomoći mu da upije ulje ili začine.
Ceđenje sokova i miksanje: Kupite neki kvalitetan sokovnik, ili blender, i izmiksajte u njemu voće i povrće koje najviše volite. Dobićete izuzetno kvalitetnu mešavinu za početak dana ili doručak.
Sušenje ispod temperature od 50 C: Ako žudite za hrskavošću hleba, cerealija ili čipsa, sušenje je sjajno. Dehidratori koje možete kupiti, ili jednostavno sušenje na suncu, mogu da osuše voće/povrće ostavljajući netaknute enzime. Možete samo da napravite čips od krompira, krušaka, jabuka, banana….
Potapanje i klijanje: Potapanje u vodu žitarica ili orašastih plodova, ostavljajući ih da odstoje, čini ih lakšim za varenje; a klijanje semenki daje vam visokokvalitetnu hranu!
Fermentacija: Ako ostavite sveže povrće da fermentiše u hermetički zatvorenoj posudi, prirodno se povećava njegova kiselost, a šećer i skrob u njima počinju da se razgrađuju formirajući mlečnu i sirćetnu kiselinu, koje štite povrće od kvarenja. Ovako kratko fermentisano povrće se može koristiti nekoliko dana (kod nas u prodaji postoje prese za tzv. „makrobiotičku turšiju“ koje služe upravo ovoj brzoj fermentaciji povrća)
Šta podstiče prirodnu detoksikaciju
Sirovi orašasti plodovi obezbeđuju zdrave masnoće ed esencijalnog značaja za telo i snižavaju „loš“ holesterol u krvi. Ukoliko se termički obrađuju iznad 76 C, orašasti plodovi počinju da imaju upravo suprotno dejstvo i da doprinose formiranju naslaga u krvnim sudovima.
Sirovi orašasti plodovi obezbeđuju zdrave masnoće ed esencijalnog značaja za telo i snižavaju „loš“ holesterol u krvi. Ukoliko se termički obrađuju iznad 76 C, orašasti plodovi počinju da imaju upravo suprotno dejstvo i da doprinose formiranju naslaga u krvnim sudovima.
Svež beli luk sadrži alicin, hemikaliju koja ima antimikrobno dejstvo i štiti DNK. Ali, samo minut kuvanja potpuno deaktivira taj enzim. Iako mu možda miris nije najprijatniji, beli luk je neuporedivo zdraviji presan.
Sveži sokovi, bilo voćni, bilo od povrća, bilo mešavina, koje možete da sami napravite uz pomoć dobrog blendera ili sokovnika kod kuće, daleko su zdraviji od bilo kakvog voćnog soka koji biste mogli da kupite u prodavnici. Uglavnom su oni pasterizovani, po pravilu im se dodaje ili šećer ili kukuruzni sirup, a ponekad i veštačke boje.
Termički neobrađena so – kuhinjska so je po pravilu zagrevana na visokim temperaturama, tretirana hemikalijama a potom i izbeljivana. Ukoliko možete da nabavite nerafinisanu morsku so, odlično, a tzv. himalajska so je verovatno najbolja koja se može naći na tržištu.
Fermentisane namirnice – kiseli kupus i sl, podržavaju crevnu floru i obezbeđuju probiotike (dobre bakterije) koji utiču na rad imunog sistema (poboljšavaju ga) i tako pomažu da se borimo protiv bolesti.
izvor: tinkturedrsulca.com
Нема коментара:
Постави коментар