Bilo da je reč o višestruko prerađenim biljnim uljima ili prerađenoj hrani čije poreklo više niko ne može prepoznati, namirnice s liste koja sledi loše utiču na vaše zdravlje.
One vas sigurno neće ubiti odmah kad ih pojedete, ali njihova konzumacija bi vam mogla stvoriti probleme i izazvati smrtonosne bolesti u ne tako dugom vremenskom periodu. Prerađenoj hrani teško se odupreti jer su cene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posledice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vredi pokušati da izbacite poneku namirnicu s ove liste.
Margarin
Za razliku od maslaca, koji se pravi od mleka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koji podstiču upalne procese u telu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno jedna od najgorih namirnica za naše telo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove lestvice.
Voće i povrće iz konzerve
Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako ga kupujete u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato jedite sveže paradajze ili one iz staklene ambalaže. U obzir dolazi i kartonska ambalaža koja ne sadrži BPA.
Konzumiranje paradajza ili ostalog voća i povrća iz konzervi vas sigurno neće ubiti, ali ako su vam cilj sportski rezultati i zdraviji život, uvek bi trebalo da konzumirate sveže voće i povrće.
Suhomesnati proizvodi
Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. Osim toga, u procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju veštački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom zbog čega se gube nutritivne vrednosti.
Alkohol
Pržene grickalice
Grickalice će vaše napore da smanjite broj kilograma i pravilno se hranite barem poremetiti, ako ne i potpuno srušiti. One sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA koje prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.
Veštački zaslađivači
Ako nešto ne možete pronaći u prirodi, verovatno je bolje da ga izbegavate u ishrani. Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od veštačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Aspartam je na naročito lošem glasu. On izaziva rak i neurološke probleme, a naučnici su potvrdili da dovodi do debljanja i povećava apetit. Nije problem u konzumaciji prirodnih složenih šećera i slatkiša – problem je kada svoje „kvalitetne“ obroke menjate slatkim, „izveštačenim“ i tako unosite previše šećera u organizam.
Gotovi kolači, poslastice
Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu sadržati i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Mogli bismo nabrojati mnogo vrsta različitih krofni i ostalih testa u dubokom ulju koja nikako ne bi trebalo da budu na vašem jelovniku. Većina krofni sadrži 35 – 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koju možete uneti u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka. Osim toga, krofne sadrže i šećer, veštačke regulatore za testo i aditive. Kombinacija belog brašna i nekoliko puta prepečenog ulja nije dobra ni za povremeno čašćavanje jer u sebi skriva mnogo zasićenih masnih kiselina.
Gazirani sokovi
Sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju. Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.
Studije su pokazale da se kola dovodi u vezu sa oboljenjima srca, osteoporozom, gojaznošću i karijesom.
Umaci i prelivi za salatu
Razni umaci kojima svakodnevno „popravljamo“ ukus svoje hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koje našem organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.
Odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u zapadnjačkoj ishrani iznosi 15:1, a trebalo bi da bude 1:1 ili barem 2:1 za omega-6. Visokorafinisana biljna ulja danas se uveliko koriste u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Zbog ove neravnoteže u telu dolazi do upalnih procesa. Važno je zato češće jesti orašaste plodove, a umereno i maslinovo ulje, kokosovo ulje i mlevene semenke lana.
izvor:tinkturedrsulca.com
