AKTIVNI MEDICINSKI UGALJ

Aktivni ugalj je vrsta uglja koja se hiljadama godina unazad koristila u medicinske svrhe. Mi vas danas upoznajemo sa svim lekovitim svojstvima ovog čudotvornog praha.

Kad kažemo ugalj ne mislimo na ostatke poslednjeg roštilja nego na posebnu vrstu koja je potpuno bezbedna za konzumaciju i ne sadrži nikakve mirise ni ukuse.

Aktivni ugalj se obično pravi od kore kokosovog oraha ili bambusa koje se zgrevaju na veoma visokim temperaturama ne bi li promenile svoju strukturu i dobile visoko upijajuća svojstva.
Ovaj snažni suplement se u drevnim kulturama koristio za lečenje od otrova, bakterija, parazita i drugih toksičnih materija u organizmu. Način na koji funkcioniše je veoma jednostavan. Naime sve štetne materije iz tela se jednostavno zalepe za površinu uglja pa ih telo putem bešike eliminiše iz organizma.

Naučno su dokazana mnoga terapeutska svojstva aktivnog uglja, a mi vam donosimo savete kako da ga najjednostavnije uključite u svoj svakodnevni život.

Danas je ugalj dostupan u mnogo različitih oblika kao što su kapsule, tablete, prah ili tečnost. Često se koristi kao deo detoks tretman i za čišćenja debelog creva. Veoma je važno napomenuti da se aktivni ugalj ni na koji nači ne probavlja u vašem organizmu, već samo prolazi kroz vaš digestivni trakt i kao milion malih usisivača čisti sve štetne materije.
Aktivni ugalj će vam pomoći i ako ste preterali sa alkoholom. Popijte čašu rastvorenog uglja pre izlaska i posle. Na ovaj način sprečićete glavobolje i mamurluk. Ovo je dobro znati pre sezone slava i praznika.

Aktivni medicinski ugalj je adsorbent sa visokim afinitetom vezivanja liposolubilnih i hidrosolubilnih jedinjenja. Adsorpcija prirodnih i sintetskih lekova, otrova, gasova i produkata bakterijskog metabolizma omogućena je velikom specifičnom površinom čestica.
Kod nespecifične dijareje, trovanja hranom i hemikalijama, akutnih trovanja lekovima i toksinima, za regulaciju probave (kod nadimanja i grčeva). Kao sastavni deo kućne apoteke poželjno ga je imati sa sobom na putu, odmoru i na izletima.

Kako nam sve pomaže aktivni ugalj:

- Otklanja tragove lekova iz organizma.
- Smanjuje oštećenja izazvana holesterolom i kardiovaskularnim bolestima.
- Uklanja parazite i bakterije iz organizma.
- Poboljšava zdravlje i izgled kože.
- Može se koristiti kao pasta za zube pošto ih izbeljuje i uklanja neugodan zadah.
- Pozitivno deluje na čir želuca.
- Stotinama godina u Severnoj Americi se koristio za lečenje modrica i kožnih upala.
- Preventivno deluje na grip, prehlade i ostale uobičajene viruse.
- Može se koristiti za potpunu detoksikaciju tela.

Profesor Tueri, član francuske medicinske Akademije je 1831.god. pred svojim iznenadjenim kolegama popio smrtonosnu dozu strihnina i... preživio.
Tajna je bila u tome što je ovaj otrov prethodno pomešao sa aktivnim ugljem.
Ljekovita svojstva ovog prirodnog preparata prvi put su dokumentovana još na egipatskim papirusima.

Danas je u modernoj industriji neophodan u proizvodnji vazdušnih i vodenih filtera.
U savremenoj medicini aktivni ugalj se prvenstveno koristi kod akutnih trovanja izazvanih inhalacijom, vodom ili hranom.
Aktivni ugalj predstavlja veliku pomoć kod trovanja lekovima koja su česta pojava, posebno kod dece. To je razlog što pedijatri preporučuju roditeljima da ga obavezno uvrste u kućnu
apoteku.

Šta je medicinski aktivni ugalj?
Crni prah bez ukusa i mirisa dobijen od drveta ili drugih materijala koji su bili izloženi visokim temperaturama u bezvazdušnom prostoru.
Dalje se tretira tj. aktivira da poveća sposobnost upijanja supstanci zagreavanjem. To je čist ugljen koji se postupkom doveo do povećane moći apsorboranja čestica i gasova u digestivnom sistemu.
Podaci o aktivnom uglju nadjeni su i na egipatskim papirusima i pre 1550 pre naše ere. Indijanci su ga mešali sa vodom za stomačne bolesti.
U obliku granula ili tableta, pomoć je za probleme sa stomakom, bilo da je u pitanju trovanje vodom, hranom, lekovima, dijareja, nadutost.

Dejstvo aktivnog uglja:

Aktivni ugalj vezuje za sebe veliki broj organskih i anorganskih otrova, mikroorganizme i lekove. Sa druge strane, sam se ne resorbuje i ne metaboliše, već se zajedno sa supstancama koje je vezao izlučuje iz organizma. Neškodljiv je i mogu ga koristiti i deca.
Studije potvrdjuju delovanje kod gasova, zatvora, grčeva, ali česta upotreba može uticati na apsorbciju hranljivih materija, pogotovo kod djece. Zbog toga, ne treba ga uzimati brzo posle unosa hrane ili lekova (može smanjiti njihovo dejstvo). Posle obilnog ručka se može koristiti sa smanjenje nadutosti.
Rasprostranjen svuda, ovaj tako poznat proizvod dobijen sagorevanjem drveta, svakome je dostupan. Ugalj je lek protiv mnogih bolesti i odavno se ubraja u sredstva kojima se služi prirodna medicina. Lekovita svojstva uglja baziraju se na izvanrednoj sposobnosti njegovih čestica da apsorbuju bakterijske toksine, toksične supstance koje su unete u organizam ili su proizvod metaboličkih procesa.

Način prerade:

Biljni ugalj se dobija sagorevanjem različitih drvenastih materija pri čemu se proces sagorevanja prekida u fazi žara. Ovo se može izvesti stavljanjem žara u sud, koji se može hermetički zatvoriti (kako ne bi prodirao vazduh koji održava sagorevanje), ili tako što se užareno drvo pokrije limenom pločom (tablom) preko koje se naspe zemlja. Ovako se dobija tzv. aktivni ugalj, koji se dalje prerađuje u prah uz pomoć avana, električnog ili ručnog mlina za kafu. Ugljeni prah je delotvorniji, što je sitnije prerađen. Čuva se u papirnoj ili platnenoj ambalaži. Kao sirovina za dobijanje uglja, može se koristiti drvo eukaliptusa, lipe, stablo voćke (orah, trešnja, jabuka), ili neko drugo drvo.

Način primene:

Interno: Kod probavnih smetnji, neprijatnog zadaha iz usta, čira na želucu, akutnog i hroničnog enteritisa (upale creva, crevnog katara), kolitisa (upale debelog creva), usled fermentacije, putrifakcije (truljenja), iktera (žutice), kancera (raka), slučajne akutne intoksikacije (trovanja) medikamentima ili drugim hemijskim supstancama, ili namerne intoksikacije – pokušaja samo ubistva, itd.

Uzimati 1-2 supene kašike ugljenog praha razmućenog u malo vode, 2-3 puta dnevno, pre jela. Kod akutnih intoksikacija uzima se veća količina i u što kraćem roku od unošenja otrovne materije u organizam. Preporučljivo je, ako je moguće, da se odmah po unošenju otrova u organizam, izvrši ispiranje želuca vodom i ugljenim prahom. Deca i osobe sa osetljivim probavnim aparatom mogu da upotrebljavaju ugljeni prah na sledeći način: prah pomešati sa vodom i ostaviti da stoji preko noći. Piti tečnost koja se izdvaja iznad taloga u čaši. Kod novorođenčadi sa povećanim vrednostima bilirubina, terapija se primenjuje oralno (na usta) sa rastvorom ugljenog praha u vodi, u kombinaciji sa helioterapijom (sunčanjem) ultravioletnim zracima.

Spolja: Kod rana, uboda insekata, ujeda zmija, celulitisa (upale potkožnog ćelijskog tkiva), potkožnog čira, stomačnih ili drugih bolova, upale očiju i drugih upala, povrede zglobova, ekcema, itd. Primenjuje se u obliku obične kataplazme (obloga) – ugljenog praha sa toplom ili hladnom vodom, ili sa čajem od ljute aleve paprike (ili ljutih paprika) – ili kao kataplazma pripremljena od mešavine ugljenog praha i lanenog semena ili neke druge biljke.

izvor:Natura Kutak  

Zašto sam ovaj divan tekst postavila? Želim da vam pokažem kako se u kulinarstvu koristi taj isti prah. Sada je jako popularno ovde u Kanadi da se sprema testo za pice sa ovim prahom. Otprilike na 250gr brašna ide 1 kašičica praha.

T R I F A L A

Trifala je najpopularnija biljna formula u Indiji. Ona predstavlja efikasan laksativ, koji istovremeno podržava snagu organizma. Fiziologija Hindu vegetarijanaca ne može da toleriše snažne laksative. Stvari drugačije ne stoje ni kod drugih vegetarijanaca. Zbog svoje izuzetne hranljive vrednosti, trifala na jedinstven način čisti i detoksikuje najdublje nivoe organizma, bez iscrpljivanja telesnih rezervi. Ovo je čini jednim od nadragocenijih biljnih preparata u svetu.

Kako se trifala razlikuje od drugih vrsta laksativa?

Postoje dva osnovna tipa biljnih laksativa. Jedni se zovu purgativi, i uključuju biljke kao što su: sena, rabarbara, leptandra ili krkavina. Oni uglavnom sadrže gorke materije, u obliku antrokina (gorkog alkaloida), koji stimulišu peristaltiku intestinalnog trakta (kretanje creva), bilo direktno, bilo podsticanjem sekrecije žuči kroz jetru ili žučni mehur.

Drugi tip laksativa su uljasti i kabasti (lubrikantni) laksativi, koji uključuju biljke kao što su psilium i seme lana. Oni su hranljiviji i obično nemaju nikakav direktan uticaj na jetru ili žučnu kesu. Oni pre deluju poput sundjera, koji se uvećava kada apsorbuje tečnost, funkcionišući nalik nekoj vrsti crevne metle.

Trifala kombinuje oba delovanja: ona i hrani i pročišćava.

Hranljivi aspekat odražava se u velikoj količini C vitamina, prisustvu linoleinskog ulja i drugim hranljivim sastojcima koji je više čine tonikom.

Purgativna sredstva su potrebna ljudima koji pate od neredovne stolice, uzrokovane kongestijom (začepljenjem) jetre i žučne kese, koja se obično javlja zajedno sa izvesnom dozom toksina u krvi. Oni kojima su potrebni lubrikantni laksativi pate od intestinalne suvoće (suvih creva, tvrde stolice) uzrokovane različitim metaboličkim faktorima, koji uključuju kako nedostatak hranljivih materija tako i višak metaboličke energije.

Zašto sa biljkama treba biti taktičan

Lečenje biljkama je uglavnom stvar strategije. Jedan pristup može da istakne toniziranje, dok drugi naglašava eliminaciju. Problem sa preteranim toniziranjem je taj što može da dovede do dalje stagnacije i kongestije ako se preterano upotrebljava. Sa druge strane, preterana upotreba purgativa kod osobe koja je ionako slaba može da dovede do daljeg iscrpljivanja telesnih rezervi minerala i veoma važnog B vitamina, kao i do stvaranja neravnoteže korisnih crevnih mikroorganizama. Rezultat je slabost, praćena težnjom ka hroničnom umoru i anemiji. Pošto telo uvek istovremeno učestvuje u procesu održavanja i sticanja snage putem dobre ishrane, uporedo sa izbacivanjem otpadaka, može se reći da je trifala jedinstveno sredstvo koje na prirodan način podržava oba ova vitalna procesa istovremeno.

Zbog njenog bogatog nutritivnog sadržaja, ajurvedski doktori je uglavnom ne smatraju običnim laksativom. Neka naučna istraživanja i praktična iskustva ljudi koji su je koristili tokom niza godina pokazuju da trifala efikasno čisti krv, stimuliše sekreciju žuči tako što detoksikuje jetru, pomaže varenju i asimilaciji, i značajno smanjuje holesterol i nivo masti u krvi. Kao rezultat toga, ona se smatra jednom vrstom univerzalnog lekovitog sredstva i najčešće je prepisivana biljna formula.

Popularna izreka u Indiji glasi: „Nemaš majku? Ne brini se sve dok imaš trifalu.“ Indijci veruju da je trifala sposobna da se brine o unutrašnjim organima tela poput majke koja se brine o svojoj deci. Svaki od tri ploda koji čini trifalu brine se o telu nežno podstičući unutrašnje čišćenje svih stanja stagnacije i viška, dok istovremeno poboljšava varenje i asimilaciju.

Ajurvedski principi trifale

Biljke od kojih se pravi trifala imaju veliku snagu koja se upotrebom ovog proizvoda prenosi na nas i postaje deo našeg zaštitnog potencijala. Tri ploda koja su sadržana u trifali (haritaki, amalaki i bibhitaki), odgovaraju trima osnovnim principima ajurvedske medicine (tri doše).

Prema ajurvedskoj teoriji telo je sastavljeno od tri doše ili principa. Vata se ponekad prevodi kao „vetar“ i predstavlja duh i nervni sistem. Njena priroda je suva, hladna, laka i aktivirajuća. Sledeća doša je pita koja se još prevodi i kao „vatra“ ili „žuč“. Odgovorna je za sve metaboličke transformacije uključujući varenje i asimilaciju hrane, kao i za prilagodjavanje i jasnoću misli i razumevanje. Priroda pite je pre svega topla, vlažna i laka. Treća doša je kafa. Ona se ponekad prevodi kao „voda“‘ ili „sluz“ i odgovorna je za sve anaboličke ili izgradjujuće funkcije kao što su stvaranje mišića i koštanog tkiva. Priroda joj je hladna, vlažna i teška.

Plodovi trifale

Haritaki, koji je gorkog ukusa, ujedinjen je sa vata principom, baš kao i elementi vazduha i prostora. On tretira neravnoteže i bolesti izazvane vata principom. Haritaki poseduje laksativne, opore, podmazujuće, antiparazitske, antispazmatične i nervno umirujuće kvalitete. Zbog toga se koristi pri tretiranju akutne i hronične konstipacije, nervoze, anksioznosti i osećaja fizičke težine.

Medju Tibetancima, haritaki je toliko visoko cenjen zbog svojih pročišćujućih svojstava da je njegov mali plod naslikan u rukama Bude koji predstavlja medicinu u njihovim svetim slikama (tankama). Od tri ploda, haritaki je najjači laksativ i sardrži antrokine slične onima nadjenim u rabarbari i kaskari.

Amalaki je kiselog ukusa i u ajurvedskoj medicini odgovara pita principu i elementu vatre. On je hladeći tonik, opor, blagi laksativ, antipiretik. Koristi se za tretiranje neravnoteža pite koje uključuju čireve, stomačnu upalu, probleme tankog creva, konstipaciju, diareju, kongestiju jetre, osipe, infekcije i osećaj gorenja u telu . U različitim studijama pokazano je da amalaki poseduje blaga antibakterijska svojstva, da ima jako izraženo dejstvo na iskašljavanje i da poseduje antivirusnu i kardiotonizirajuću aktivnost.

Amalaki je poznat po tome što je najveći prirodni izvor vitamina C. On ima 20 puta veću količinu vitamina C od pomorandže, a poseduje i jedinstvenu termostabilnost. Čak i kada se duže izlaže visokoj temperaturi, kao što je slučaj pri pravljenju ajurvedskog tonika poznatog pod nazivom čijavanpraš, amalaki, kao osnovna biljna komponenta, koja je sadržana u 50% date formule, veoma teško gubi bilo šta od vitamina C koji je prisutan u sveže ubranom plodu. Isti je slučaj ukoliko se amalaki osuši i zatim drži više od godinu dana. Ova dugovečnost i termička stabilnost vitamina C u amalakiju je usled prisustva izvesne količine tanina koji vezuju i inhibiraju njegovo rasipanje.

Bibitaki je opor, osvežava, poboljšava varenje i oslobadja od grčeva. Njegov primarni ukus je opor, da bi zatim postao sladak, gorak i ljut. On deluje na neravnoteže koje su povezane sa kaphom ili sluzi. Prema ajurvedskoj medicini odgovara elementima zemlje i vode. Ono što je specifično za bibitaki je da čisti i uravnotežava višak sluzi, reguliše astmu, stanje bronhiola, alergije i štucanje.

Šta je ama?

Ama je termin koji označava telesne toksine povezane sa hroničnim bolestima i simptomima starenja. Opisana je kao vrsta lepljive materije, koja začepljuje vaskularne kanale. Na mnogo načina je skoro identična sa akumulacijom viška holesterola i lipida u krvi opisanih u zapadnoj medicini. Interesantno je da u tradicionalnoj kineskoj medicini takodje postoji patološko stanje povezano sa srcem, koje se naziva „nevidljiva sluz“ i koje je slično opisu viška holesterola u zapadnoj medicini ili ame u ajurvedi.

Ama i stres

Jedna od telesnih reakcija prouzrokovanih nakupljanjem stresa je i povećana proizvodnja kortikosteroida. Akumulacija ovog hormona stresa takodje može da doprinese stvaranju holesterola. Unutrašnji stres i postojano nakupljanje holesterola mogu biti uzrokovani zloupotrebom stimulansa, začina, ljute hrane, kao što su beli luk i čili, preteranim aerobikom i potiskivanjem emocija. Zanimljivo je da preterana upotreba samih supstanci ili aktivnosti koje smanjuju holesterol može kod nekih ljudi delovati kao stimulans za izazivanje dodatnog stresa i na taj način dovesti do povećanja holesterola. Trifala je jedna od dve ajurvadske formule koja je specifična u eliminaciji ame i holesterola iz organizma.

Uticaj trifale na amu

Trifala je u potpunosti uravnotežena energetska formula, koja je niti previše hladna niti previše topla. Kada se redovno uzima u dužem vremenskom periodu, trifala omogućava da se nežno eliminiše i očisti ama iz tkiva celokupnog organizma. Tri ploda koja su sadržana u njoj bila su naučno istraživana i potvrdjene su neke od poznatih tradicionalnih vrednosti: smanjenje holesterola i hipertenzije, poboljšanje cirkulacije i varenja , te regulisanje čišćenja organizma, bez stvaranja zavisnosti od laksativa.

Naučni dokazi

Jedna indijska studija pokazuje ogromnu vrednost i efikasnost amalakija u smanjenju holesterola u aorti i jetri kod zečeva. U drugoj studiji pronadjeno je da ekstrakt amalaki ploda smanjuje neserumske masne kiseline i povećava kardijalni glikogen, što pruža znatno veću zaštitu i ishranu srčanog mišića.

Studije su pokazale da plod bibitakija sadrži više od 35% ulja i 40 % proteina. Ulje, koje je slatkastog mirisa, 35% je palmitinsko, 24% oleinsko i 31% linoleinsko. Linoleinsko ulje je esencijalna masna kiselina koja je važna kod povećanja HDL holesterola, povezanog sa zdravim stanjem organizma, i smanjenja LDL holesterola za koji se smatra da uzrokuje stanje visokog rizika pri stvaranju kardiovaskularnih bolesti.

Jedna od mnogobrojnih studija delovanja haritakija pokazuje smanjenje abnormalnog krvnog pritiska kao i smanjenje intestinalnih gasova, što ukazuje na njegove anti-vata ili anti-spazmodične osobine. Ovo potvrdjuje njegovu tradicionalnu korisnost kod srčanih tegoba, grčeva u debelom crevu i ostalih intestinalnih problema.

Trifala u praksi

Trifala se pominje u čitavoj ajurvedskoj literaturi kao tonik (rasajana) i blago, ali veoma cenjeno sredstvo za čišćenje čuveno po sposobnosti da reguliše proces varenja i upijanja hrane. Kada se koristi sama ili unutar nekog složenijeg preparata trifala igra suštinsku ulogu u tretmanu širokog opsega različitih stanja.

Trifala se najčešće koristi kao čurna (fino prosejani prašak) i može se mešati sa vodom, ghijem ili medom. Zbog jakog ukusa, proizvodi se i u obliku tableta i kapsula.

Ajurveda opisuje trifalu kao rasajanu, odnosno sredstvo koje poboljšava opšte zdravlje i obrće proces starenja. U tu svrhu se uzima 1-2 grama praha dva puta dnevno, na prazan stomak (ujutro i uveče) u periodu ne dužem od godinu dana (ako se uzima svakoga dana). Povremeno se može uzimati celog života, radi čišćenja tkiva, jačanja probave i čulnih organa. Trifala je toliko pouzdano i efikasno sredstvo, da medju ajurvedskim stručnjacima postoji izreka „Kada si u nedoumici, koristi trifalu“.

Trifala se ceni i kao malašodana – sredstvo koje uklanja otpatke iz tela. Ako se ovi otpaci ne uklone na vreme ili se uklone nepotpuno, stvara se ama – toksična, lepljiva supstanca koja izaziva sve vrste bolesti. Stvaranje ame u telu ispoljava se kao slab apetit, poremećaji u varenju, debela i masna skrama na jeziku, bolovi u zglobovima, glavobolje, začepljeni sinusi, osećaj konfuzije, hladnoće i letargije. Rutinskom upotrebom trifale svakog jutra uklanja se ama i regeneriše čitav digestivni trakt zahvaljujući savršenom skladu koji postoji izmedju stežućih, laksativnih, digestivnih i ublažujućih svojstava preparata.

U svrhu čišćenja organizma, trifala se uzima u većoj dozi – oko 5 grama, sa toplom vodom pre spavanja i/ili ujutro natašte. Smatra se da je trifala veoma prikladan i bezopasan laksativ, čak i za decu i stare osobe, jer njena hranljiva svojstva nadoknadjuju moguće posledice laksativnog delovanja.

Delovanje trifale se menja u zavisnosti od anupana sa kojim se uzima. Anupana je supstanca koja poboljšava apsorpciju leka i usmerava ga ka ugroženom tkivu ili doši.

Kod problema izazvanih vata došom, treba pomešati jednu kašičicu trifale sa kašičicom ghija i pola kašičice meda, a posle uzimanja popiti malo tople vode. Kod pita problema treba uzimati samo sa ghijem, a kod kafa problema samo sa medom.

Ko treba da koristi trifalu?

Sa svim vrednostima ove tri posebne biljke, kao terapeutska biljna hrana, trifala ima široku i raznoliku upotrebu. Pre nego što razmotrimo patološke indikacije kod kojih će trifala biti odgovarajuća, nikada ne treba da ignorišemo vrednost njenog redovnog uzimanja, bilo da je to jednom dnevno, radi saniranja nekog zdravstvenog problema, ili možda jednom do dva puta nedeljno, radi održavanja dobrog zdravlja. Trifala će uvek, zahvaljujući svojim visokim hranljivim vrednostima, pomoći u prevenciji bolesti.

Sećam se jednog majstora joge koji bio u kasnim osamdesetim godinama i koji je odseo u Santa Kruzu nekoliko meseci. Jasnog duha i snažnog tela, on je mogao da nadtrči bilo koga – i po brzini i po razdaljini. On je smatrao da je, osim vežbi meditacije, za njegovu natprosečnu fizičku sposobnost i zdravlje, zaslužna činjenica da se njegova ishrana sastoji pre svega od kičarija (mungo pasulj, pirinač, maslo i začini, kao što su: kumin, korijander, kurkuma i so) i dnevne doze trifale kao osnovnog biljnog tonika.

Dobio sam mnogobrojna pisma pojedinaca sa tendencijom ka hroničnoj konstipaciji koji su rad creva regulisali koristeći trifalu.

Jedna pacijentkinja sa podužom istorijom crevnih problema patila je od pioreje. Nakon uzimanja trifale dva puta dnevno tokom tri meseca ona se u potpunosti izlečila. Drugi pacijent, koji je imao najmanje 20 kg više, počeo je da uzima trifalu i izgubio 10 kg za mesec dana, bez skoro ikakvih izmena u svojoj ishrani. Razlog je taj što je takva preterana gojaznost obično povezana sa zakrčenošću unutrašnjih organa eliminacije, uključujući jetru i creva. U ovakvom slučajevima, trifala može biti izuzetno delotvorna u uklanjanju slabog funkcionisanja jetre i intestinuma.

Bez obzira na korišćenje bilo koje druge biljke, trifala se može prepisati sama , ili kao dodatno sredstvo, uvek kada su prisutni simptomi zapaljenja, vrućine, infekcije, gojaznosti i drugih stanja viška. Zato što istovremeno sadrži osobine i tonika i sredstva za eliminaciju, prilično je bezbedno da se uzima čak i kod bolesti izazvane raznim nedostacima, kao što su anemija, mršavost, kandida, slaba probava i asimilacija.

Za razliku od drugih biljaka za eliminaciju i čišćenje, trifala se slobodno može koristiti kod simptoma iscrpljujuće groznice koja često prati bolesti kao što su tuberkoloza, pneumonija i SIDA.

NEKA OD DEJSTAVA TRIFALE

Ispravlja konstipaciju i lenja creva, čisti i tonira gastro-intestinalni trakt.

Detoksikuje čitavo telo, poboljšava varenje i upijanje hrane.

Poboljšava cirkulaciju, smanjuje visok krvni pritisak.

Korisna je kod poremećaja jetre i žuči, deluje kao ekspektorant i ispravlja divertikulozis (diverticulosis).

Veoma je delotvorna kod ulcerativnog kolitisa i sindroma iritiranih creva (Irritable Bowel Syndrome).

Snažno protiv upalno i antivirusno sredstvo.

Kada se uzima tokom dužeg vremena pomaže smanjenju preterane telesne težine.

ONAJ KO REDOVNO UZIMA TRIFALU

Osećaće se lako, čisto i revitalisano.

Njegov metabolizam će biti uravnotežen, a telo detoksikovano.

Ukloniće toksine, naslage, gasove i nadutost.

Poboljšaće varenje i usvajanje hrane, smanjiće salo.

Osobine trifale

Tradicionalne (ajurvedske):

Ukus: svi osim slanog

Virija: greje

Vipaka: slatka, kisela, ljuta

Guna: laka i suva

Doša: tri doša

Prabhav: Rasajana

Farmakološke:

Adaptogenik, antibakterijalno, antivirusno, antigljivično, antikvasno, antihistamin, antiupalno, antioksidans, antitumorno, smanjuje holesterol, visok krvni pritisak, digestant, diuretik, laksativ.

Preporuke za upotrebu trifale kod različitih problema:

Kod rana i posekotina primenjuje se lokalno. U savremenoj Indijskoj medicinskoj enciklopediji od K . M . Nadkarni opisano je kako je hirurg po imenu Dr.A.Lakshmapathi posuo prahom od trifale ranu koju je dobio od zardjalog sečiva i pokrio je zavojem. Posekotina je potpuno zarasla za 72 sata i to bez ikakvog ožiljka. Nakon toga, dr.Lakshmapathi je rutinski primenjivao prah trifale za lečenje svežih hirurških rana sa velikim uspehom (11. Nadkarni, Dr. K.M. The Indian Materia Medica, with Ayurvedic, Unani and Home Remedies. Revised and enlarged by A.K. Nadkarni. 1954. Reprint. Bombay: Bombay Popular Prakashan PVP. 1976. P. 1204).

Kod upornih bubrežnih bolesti uključujući hronični nefritis i dijabetes trifala se kombinuje sa šiladjitom (pročišćeni mumijo).

Kod gojaznosti, masnoća u krvi, triglicerida i sl. trifala daje odlične rezultate ako se redovno koristi tokom 2-3 meseca ili još bolje kada se kombinuje sa gugulom (trifala gugul) i preparatima na bazi biljke nim.

Trifala je odličan i važan tonik za oči. Kod katarakte treba pre spavanja uzimati 1 kašičicu trifale sa 1 kašičicom meda i malo tople vode. Kod upalnih procesa očiju i drugih pita poremećaja umesto meda uzimati sa dve kašičice ghija, pre spavanja. Nekoliko puta dnevno umivati oči hladnim čajem od trifale (dobro profiltriranim).

Kod šlajma, viška sluzi i drugih disajnih problema, uzimati trifalu sa medom pre spavanja (kod suvog kašlja pomešati ghi i med u odnosu 2:1) i čijavanpraš ili brahmi rasajanu. Ako se preko noći potopi 5 grama trifale u šolju vode i to ujutro popije odmah posle ustajanja, dolazi do dramatičnog izbacivanja šlajma i sluzi u roku od nekoliko minuta.

Kod kožnih bolesti trifala je odlična ako se uzima sa ghijem pre spavanja ili medom kod gojaznih pacijenata. Ako se ujutro natašte koristi preparat na bazi nima rezultati će se osetiti mnogo brže.

Kod hronične konstipacije treba svake večeri pre spavanja uzimati 2 – 5 grama trifale sa vodom. U zavisnosti od efekta koji se oseti sledećeg jutra, dozu treba menjati dok se ne postigne normalno izlučivanje stolice. Ovaj režim treba slediti 2 meseca a zatim postepeno smanjivati dozu dok se sasvim ne prekine.

Kod osoba koje ne podnose ukus trifale i onih sa kombinovanim teškim bolestima, trifala se mora uzimati pažljivo, jer proces čišćenja može biti tako buran da ugrozi tkiva. U ovim slučajevima treba preko noći potopiti 5 grama praha u šolji vode i sledećeg jutra popiti samo vodu, bez praha. Na talog koji ostane treba ponovo naliti vodu i zatim popiti uveče, pre spavanja. Zatim talog baciti i ponoviti ceo postupak. Nakon desetak dana može se preći na uobičajeno uzimanje trifale. Kod problema sa noktima, kosom, kostima i zubima, treba uzimati trifalu sa ghijem i medom.

Kod visoke temperature i upala piti trifalu sa toplom vodom, dva puta dnevno.

TRUDNICE NE TREBA DA PIJU TRIFALU, ZATO ŠTO MOŽE DA UZNEMIRI PLOD.

Trifala se može uzimati na razne načine. Najbolje je da 3 do 5 grama praha prokuvate sa 100 ml vode i kada se malo prohladi popijete sve zajedno sa talogom. Ukoliko vam je ukus prejak, pomešajte trifalu sa 10 – 15 ml tople vode i brzo progutajte, a zatim popijte onoliko tople vode koliko vam prija. Ili prosto stavite prah na jezik i isperite vodom.

 izvor:LilaMa

ROGAČ KAO LEK

Rogač je zimzeleno mediteransko stablo latinskog imena Ceratonia siliqua koje nam daje smeđe jestive mahunane. Mahune u sebi sadrže semenke koje uvek imaju istu masu od tačno 0,18 grama. U antičko doba semenke rogača služile su za merenje zlata, a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je u upotrebi i danas – karat.U upotrebi je punih 4000 godina. Egipćani su ga koristili kao lek, Grci i Rimljani kao prirodni desert. Rogač je super hrana, poslastica i lek…

Neka saznanja postoje da je rogač upotrebljavan još pre 4000 godina. Rogač se u prošlosti koristio i kao prirodni zaslađivač. Mnogi se sećaju rogača iz detinjstva. Možda zato što je ranije više bio u upotrebi, a možda i zato što deca vole rogač, jer je sladak i ukusan. Po boji i ukusu najviše ga porede sa čokoladom, kakaom i kafom, pa se  koristi kao zdrava zamena za iste. Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan, on bi vam, zbog svojih lekovitih mogućnosti mogao biti – neprocenjiv. Rogač je bogat kalcijumom, kalijumom i bakrom kao i riboflavonom. U manjim količinama sadrži E i vitamine B grupe, gvožđe, magnezijum, fosfor, mangan i selen. Sadrži tanine i galnu kiselinu koja deluje analgetski, antiseptički, antibakterijski, antioksidativno i antivirusno. Rogač nam pomaže u jačanju imuniteta i sprečavanju alergija, kao i u prevenciji dečje paralize. Zbog visokog procenta fosfora i kalcijuma rogač podstiče zdravlje zuba i kostiju i smanjuje rizik od pojave osteoporoze.

Deca koja koriste rogač u ishrani ređe oboljevaju od problema sa varenjem. To je potvrđeno i studijom u kojoj su odojčad bila lečena od proliva rogačem i konvencionalnim lekovima. Grupa odojčadi koja je lječena rogačem počela se oporavljati za 2 dana, dok se grupa na konvencionalnim lekovima oporavljala dvostruko duže. Prvoj grupi se također brže normalizovala telesna temperatura i težina. Zbog svog vrednog sastava i lekovitog delovanja rogač je pogodan za ishranu odojčadi starijih od 6 meseci. Sušeni rogač je i zdrava slatka alternativa bebama za žvakanje – kada im rastu zubići.

U studijama je pokazao da sprečava rak materice, a preporučuje se i za prevenciju raka pluća. Rogač obiluje taninima koji inhibiraju rast bakterija i štiti od određenih toksina i slobodnih radikala. Rogač je bogat polifenolima koji imaju snažnu antioksidativnu aktivnost. Zbog specifične biološke aktivnosti, oni štite srce i krvne sudove. Konzumacija hrane bogate složenim ugljenim hidratima poput rogača značajno pomaže kod redukovanja holesterola i šećera u krvi. U jednoj studiji, grupa ispitanika koja je konzumirala svakodnevno rogač smanjila je vrednosti holesterola za oko 20 %.

Lekovite osobine rogača

- sprečava tegobe kod varenja

- smanjuje loš holesterol i šećer u krvi

- podstiče iskašljavanje i pomaže kod astme

- osnažuje imunitet

- deluje protiv alergija

- štiti udravlje srca i krvnih sudova

- jača kosti

izvor:https://tinkturedrsulca.com/ 

CRNI PIRINAČ

Tamnu boju ove dve vrste imaju zbog fitohemikalija i antocijana koji se nalaze u unutrašnjem delu zrna. Zimin Ksu, vanredni profesor na Odseku za hranu Državnog univerziteta u Luizijani objavio je na Nacionalnom sastanku Američkog hemijskog društva da samo kašika crnog pirinča sadrži više antioksidansa nego kašika borovnica, ali sa manje šećera, više vlakana i vitamina E.

Crni pirinač, poznat i kao “zabranjeni pirinač”, posebna je vrsta pirinča, koja ima posebne zdravstvene dobrobiti.

U Aziji je crni pirinač gajen vekovima. U staroj Kini, gajen je u malim količinama i bio je rezervisan za kinesku kraljevsku porodicu, a običnim ljudima bilo je zabranjeno da ga konzumiraju (otud ime “zabranjeni pirinač”). U tradicionalnoj medicini smatralo se da je ovaj pirinač dobar za bubrege, jetru i želudac.
Crni pirinač ima moćna antiinflamatorna svojstva. Od svih vrsta pirinča, najbogatiji je biljnim vlaknima i antioksidansima. Crni pirinač ne sadrži gluten, a sadrži dosta biljnih vlakana, što ga čini dobrom namirnicom kako za ona koji izbegavaju gluten, tako i za one koji nastoje da održe poželjnu teletnu težinu.
Kako tvrde istraživači Državnog univerziteta Luizijane, kašika crnog pirinča ima više zdravih antioksidanasa, poznatih kao antocijani, nego kašika borovnica. Takođe ima više vitamina E i vlakana od borovnice.

Sve ove odlike čine crni pirinač korisnim po zdravlje, evo na koji način.

Crni pirinač ima više minerala od ostalih vrsta pirinča i dobar je za hladnije dane zato što uspeva da zadrži toplotu u unutrašnjosti tela. Ima diuretička svojstva i dobar je za bubrege i bešiku.

Poboljšava varenje. Pošto sadrži obilje biljnih vlakana, kao i vitamina E, crni pirinač može da pomogne da se spreči zatvor i nadimanje i niz drugih problema sa varenjem.

Pomaže detoksikaciju tela. Mnoga proučavanja dokazala su da crni pirinač pomaže da se eliminišu štetni toksini iz jetre, zahvaljujući velikoj koncentraciji antioksidanasa.

Dobar za redukcione dijete. Biljna vlakna koja sadrži crni pirinač pomažu da se osećate siti i ostanete siti duže posle obroka, što je dobro ako nastojite da smanjite kalorijski unos.

Dobar za zdravlje srca i krvnih sudova. Istraživanja su pokazala da konzumacija crnog pirinča značajno doprinosi smanjenju formiranja aterosklerotičnih naslaga u arterijama, što je dobro za prevenciju srčanog i moždanog udara.

Ima antikancerogena svojstva. Nekoliko proučavanja pokazala su da crni pirinač sadrži sastojke koji ometaju širenje određenih vrsta raka, što ga čini dobrom namirnicom koju treba uključiti u ishranu za prevenciju ove bolesti.

Pirinač je veoma jednostavno skuvati. Pirinač kuvati  poklopljen u 500ml vode oko 20 min, isključite ringlu ali ostaviti još 20 min dok ne bude mekana i ne upije vodu. Zatim možete spremiti u kombinaciji sa nekim svojim omiljenim receptom.

Ovih dana ću postavljati moje recepte u kombinaciji sa povrćem.

Ovako izgleda sirovi pirinač kada ga sameljete na primer u električnom mlinu za kafu.  Možete ga dodati u kombinaciji nekog brašna da bi zamesili neku testeninu. Mene mleveni pirinač podseća izgledom na mleveni mak.

izvor: magično bilje, zdrava hrana, bio špajz ...

KOKOSOVE PALME ŠEĆER

Koristi se kao i običan šećer. Može biti dodatak smutijima, hladnim i toplim pićima, raznim dezertima, žitaricama i voćnim salatama. Važno je živeti zdravo uz raznovrsnui i izbalansiranu ishranu.

Kokosova palma (Cocos nucifera) je poznata kao Drvo Života u nekim delovima Azije, jer svi delovi ovog drveta imaju brojne mogućnosti upotrebe u ljudskoj ishrani. Osim kokosa, značajan proizvod kokosove palme je kokosov šećer. Proizvodi se iz cvetova biljke koji se javljaju tokom cele godine dajući slatki sok koji se sakuplja i transformiše u finalni proizvod, PlanetBIO kokosov šećer. Pre nego se refinisani šećer počeo masovno proizvoditi, kokosov šećer je bio najzastupljeniji zaslađivač u jugoistočnoj Aziji. Danas on vraća staru popularnost i postaje cenjen širom Planete.

Kao što i samo ime govori, PlanetBIO kokosov šećer sadrži uglavnom prirodno zastupljen šećer, pre svega saharozu, koja je disaharid sastavljen od glukoze i fruktoze. PlanetBIO kokosov šećer ima jedan od najnižih glikemijskih indeksa (35) među zaslađivačima, što znači da ne izaziva nagle skokove šećera u krvi, te je stoga pogodan i za dijabetičare. Za poređenje, glikemijski indeks belog šećera i melase je između 65 i 100, dok med ima glikemijski indeks 70 ili više. Budući da nije rafinisan, PlanetBIO kokosov šećer sadrži i brojne nutrijente, tj ima visoku hranljivu vrednost. Posebno je bogat mineralima, a najviše sadrži fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, sumpor, i posebno retki bor. Takođe sadrži i vitamine C i B1. 

PlanetBIO kokosov šećer ima prijatan, sladak ukus a bojom i teksturom podseća na braon šećer. Bez obzira na ime, kokosov šećer nema miris kokosa, već je bliži mirisu karamela. Kao prirodni zaslađivač, PlanetBIO kokosov šećer se može koristiti kao zamena za rafinisani šećer, dakle u svim prilikama kada biste uobičajeno koristili rafinisani šećer. Može se koristiti da zasladi hladne i tople napitke, smutije, jogurte, žitarice, voćne salate, kolače, keksiće, slatke namaze, čokolade ili bilo koji drugi dezert. 

Kokosov šećer ima:

• nizak glikemijski indeks 35,
• visok sadržaj minerala (kalijuma, magnezijuma, cinka, gvožđa i drugih)
• vitamina B
• 16 različitih amino kiselina.

Da li ste znali da...

... drvo kokosove palme razvija i ženske i muške cvetove u istoj cvasti. Tako se za palmu kaže da je jednodomna.

... izrazi "kokosov šećer" i "palmin sećer" se često mešaju. Ipak, kokosov šećer se razlikuje kako po ukusu i teksturi tako i po proizvodnom procesu od palminog šećera, koji se spravlja od soka iz stabljika datum palme.

... jedna kokosova palma daje oko 288 litara soka godišnje.

izvor:planetbio

KANIWA

Kaniwa (izgovara se ka-nyi-wa). Kaniwa je takođe super hrana  bez glutena. Zrno je hranljivo i ukusno i može da se dodaje svakom obroku. Lako se vari. Odlična je kao kaša za doručak ili kao zamena za rižu i krompir za ručak ili večeru.

Veoma lako i jednostavno se kuva i nije potrebno ispirati zrno pre kuvanja jer ne sadrži gorke saponine. Jedan deo kaniwa se kuva u dva dela vode 15-20 minuta.

Kaniwa je "mlađi rođak od quinoa". Prepune su proteinima, vlaknima, antioksidansima. Slađeg je ukusa ali je seme upola manje od quinoa

Kaniwa je savršena kao obrok ili kao prilog ali je ukusna i drugim sastojcima. Odlična je sa povrćem ili u supe, sufle i musake. Ukus je blago orašasti i blago sladak. Odlično se slaže sa mesom, morskim plodovima i tofu. Kao dodatak pecivima daje bolji ukus i teksturu. Za zdrav doručak probajte je kombinovati sa svežim voćem i seckanim orasima. Ako sameljete yrna dobićete divno brašno.

Izuzetno ja hranljiva. Poznat je po tome što je bogat proteinima, vlaknima, željezom, kalcijem i antioksidantima. Ovo super zrno je kompletan protein, sa svih 9 esencijalnih aminokiselina i 7 grama proteina po 125ml porcije. To je također odličan izvor antioksidansa, jedinjenja koji su povezani sa smanjenjem rizika za hronična stanja kao što su bolesti srca. Kaniwa pruža dovoljnu dozu dijetalnih vlakana, vitamina, i minerala. Posebno je bogata kalcijumom, cinkom i gvožđem. Po porciji, kaniwa sadrži čak i više proteina, antioksidanata, i željeza nego quinoa!

Možete je čuvati u zatvorenoj plastičnoj ili staklenoj posudi na hladnom, tamnom i suvom mestu. Kaniwa će ostati sveža za godinu dana ako se pravilno skladišti.

DATULE hurme

Datule su među prvim voćem koje je čovjek uzgojio. Tokom arheoloških iskapanja otkriveni su ostaci palmi datula još iz kamenog doma. Datula (urma ili hurma) je plod palme (Phoenix dactylifera L.), koja se uzgaja na Srednjem Istoku već 5000 g. To je vrlo slatko voće, po obliku slično maslini, koje se sastoji od mesnatog dijela i sjemenke. Datule se mogu konzumirati suhe, polusuhe i svježe. Smatra se da potiče iz sjeverne Afrike te je poznata u stotinjak formi i kultivara.

Do danas se raširila u svim suptropskim predjelima, a također se uzgaja i u tropskim krajevima ali tamo plodovi ne sazrijevaju dovoljno dobro zbog visoke vlažnosti. Najviše plantaža se nalazi u bliskoistočnim zemljama, naročito u sjevernoj Africi, dok je jedina plantaža hurmi u Europi smještena kod španjolskog grada Elche.

Nutritivna vrijednost datula

Datule sadrže malo masti i proteina, ali su bogate ugljikohidratima. Sto grama datula ima energetsku vrijednost314 kcal, a ista količina osigurava preko 15 % dnevnih preporuka za selen, bakar, kalij i magnezij. Najzastupljeniji vitamini su vitamini B grupe i vitamin C. Datule su bogate prehrambenim vlaknima (8 g/100 g), i to su uglavnom netopljiva vlakna, a predstavljaju i dobar izvor antioksidansa.

Mesnati dio ploda sadrži 44-88 % ukupnih šećera (većinom glukoza i fruktoza), masti (0,2-0,5 %), vodu (14 %) te proteine (2,3-5,6 %). Udio masnih kiselina u mesnatom djelu je mali dok sjemenka sadrži oko 50 % oleinske kiseline. Od minerala datule sadrže najviše kalija 0,9 %, dok su kalcij, kobalt, bakar, željezo, magnezij, mangan, fosfor, natrij i cink prisutni u puno manjim količinama. Zanimljivo je da datule sadrže i fluor, koji je bitan za zaštitu zuba od karijesa te selen, važan za naš imunološki sistem.

Datule, za razliku od ostalih vrsti voća sadrže čak 23 amino kiseline. Vitamini su prisutni u malim količinama (vit. C, B1, B2, niacin i vit. A) dok je sadržaj prehrambenih vlakana relativno visok i zavisi o nivou zrelosti biljke. Zbog širokog sadržaja različitih esencijalnih nutrijenata, te zbog mogućih pozitivnih učinaka na zdravlje, datule se možda mogu smatrati gotovo idealnom hranom.

Hurme predstavljaju idealan međuobrok koji će osigurati dovoljno energije za ostatak dana, a mogu se, kao i ostalo suho voće, iskoristiti za pripremu slastica kao što su muffini i drugi kolači, gdje mogu biti zamjena šećeru zbog velike slatkoće.

izvor: http://namirnice.ba /namirnice/upoznajte-datule-super-namirnicu-koja-se-moze-smatrati-gotovo-idealnom-hranom/