ISHRANA POSLE OSTAVLJENOG DUVANA - dr Gifing

Ostavili ste duvan, što je odluka za svaku pohvalu, ali sada strepite da ćete se previše ugojiti. Ako sledite savete koje sam vam pripremila, ni posle ovako velikog događaja za organizam vaša linija ne mora da bude ugrožena.
Duvanski dim sadrži preko 3.000 komponenti, uključujući i otrovne, mutogene i preko 40 poznatih kancerogenih supstanci. Kada duvansko lišće sagori, izvestan broj supstanci se oslobađa, uključujući i nikotin. Nikotin je alkaloid koji se nalazi u biljci Nicotiana tabacum. Prvi put je izolovan davne 1828. godine. Predstavlja snažnu psihoaktivnu supstancu koja stvara zavisnost. Dakle, pušenje duvana je biološki proces zavisnosti, ne samo navika. Sve cigarete na tržištu sadrže od 6 do 11mg nikotina. Pušač obično apsorbuje 1 do 3mg. Jedno istraživanje u Rio de Janeiru (Brazil) otkrilo je kako među ljudima sa četiri ili manje godina škole ima 28% pušača, u poređenju sa 15% pušača među onima sa devet  ili više godina školovanja. Sličan trend utvrđen je i za nivo mesečnih prihoda. Broj smrtnih slučajeva zbog bolesti pluća koje su posledica pušenja je: 55% muškaraca i 41% osoba ženskog pola.

Nikada nije kasno da prestanete sa pušenjem. Vaše zdravlje može samo da izvuče dobit, jer pušenje izaziva rak grla, rak pluća, rak želuca, oboljenje srca i krvnih sudova („pušačka noga“)… Mnogi bivši pušači tvrde da prestanak pušenja znači i povećanje telesne težine, što je delimično tačno, jer je sklonost ka gojaznosti u tom slučaju prvenstveno posledica „nervozne“ gladi, povezane s nikotinskom apstinencijom.  Dakle, ustima se više ne prinosi cigareta već sve češće hrana kako bi se zadovoljila „oralna gestikulacija“. Ponekad se iza napadi gladi skriva žeđ. Zato je najbolje uzeti čašu vode ili neki biljni čaj bez dodatka šećera ili sveže isceđenu pomoranđu. Čak i onda ako je vaša potreba bila zaista glad – stomaku ste dali da ipak nešto „radi“ i samim tim ćete jesti količinski manje. Vrlo blag poremećaj metabolizma koji prati ostavljanje duvana, brzo se stabilizuje, a nekoliko kilograma više (tri do pet kilograma tokom prvih nekoliko meseci) jednostavno se regulišu već posle sedam do osam meseci. Ne dozvolite da vaš izbor bude „odustajanje“. U trenucima krize, kratka šetnja oko bloka zgrada, nekoliko spratova stepenicama ili šetnja pored reke, pomoći će da se nadišete i ponovo sredite misli.
Izbegavajte sve namirnice koje podstiču želju za cigaretom (kafa, alkohol, slatkiši…). Konzumirajte one za kojima pušači obično ne osećaju potrebu zbog oštećenih centara za ukus i miris (voće, povrće, integralni hleb).
Posle ostavljanja duvana, najpre se vraćaju čula mirisa i ukusa, tako da ona ponovo „ožive“ i podstiču želju za većom količinom hrane. Prvih mesec dana će vas verovatno mučiti loše varenje hrane, opstipacija (zatvor), jer nema duvanskog podsticaja crevima. Tada treba piti dosta tečnosti, pre svega negazirane vode, biljnih čajeva (nana, zeleni čaj, majčina dušica, rtanjski), a takođe, treba povećati unos biljnih vlakana da bi se ublažila neodoljiva potreba za cigaretom i ujedno sprečio moguć zatvor (posebno ako ujutru postoji navika: doručak, cigareta uz kafu, a zatim odmah odlazak u toalet). Uživajte u aromi i finom mirisu kafe bez cigarete!

–    Jedite uobičajenu hranu, ali uvek u približno isto vreme. Dugo žvaćite svaki  zalogaj

–    Svakog dana uzimajte tri obroka koji uključuju različitu vrstu hrane: meso, mlečne proizvode bez prevrelih sireva, žitarice, voće, sveže ili kuvano povrće, nemasne supe i čorbice

–    Za doručak, jedite kuvane žitarice, integralni hleb, mlečne proizvode, jaja i slično

–    Ne pržite i ne jedite pohovano meso ili povrće

–    Izbegavajte mesne prerađevine kao što su paštete, salame, kobasice itd

–    Izbegavajte sosove i umake

–    Voće koristite kao slatkiš, a konzumirajte ga između 16h i 18h, po zimskom računanju vremena ili od 17h do 19h po letnjem računanju vremena. Ne preterujte u količini, jer sasvim je dovoljno da pojedete jednu jabuku ili dve mandarine.

–     Oduprite se stalnom grickanju. Nervozne trenutke nemojte „lečiti“ grickalicama, kao što su čolada, slani štapići, keks…
Opredelite se pre za sirove bademe ili lešnike. Lako se vare kada se dobro sažvaću ili samelju. Protiv nervoze koristan je matični mleč u kombinaciji sa polenom.

–     Hleb od celog zrna žitarice, zeleno povrće, posno meso nadoknadiće vašu potrebu za vitaminima grupe B (B3, B6, B12)  koji pomažu nervnom sistemu posle ostavljanja duvana.

Vitamini B grupe učestvuju u snabdevanju ćelija kiseonikom, razmeni materija i razvoju crvenih krvnih zrnaca. Veoma korisni su magnezijum,selen a i vitamini C i E.  Izvori magnezijuma u hrani su orasi, mahunarke, žitarice, celo zrno i semenke, šargarepa, spanać, tunjevina, riba. Selen zajedno sa vitaminom  E pojačava otpornost organizma prema kancerogenim materijama. Nedostatak selena može da doprinese nastanku malignih oboljenja, infarkta ili oštećenja jetre. Selena ima u kelerabi, prokelju, paradajzu, peršunu, luku, pšeničnim klicama,  ječmu, haringama…
Vitamin C je za pušače najbolje sredstvo protiv sužavanja krvnih sudova, prehlade, srčanih oboljenja i raka, jer ublažava dejstvo ugljen-monoksida i  teških metala – materija koje se nalaze u duvanskom dimu. Osim toga, vitamin C povećava kapacitet pluća i sprečava taloženje masnoća na zidovima arterija.Vitamina C ima u šipurku, ribizli, pomorandžama, paprikama, paradajzu, kupusu…
Vitamin E poboljšava snabdevanje organizma kiseonikom, štiti pluća od zagađenog vazduha. Ima ga u biljnim uljima, piletini, ribi, mesu (krtina), jajima, paprikama, pšeničnim klicama, ovsenom brašnu, lešniku, orasima, suncokretovom semenu, tamnozelenom povrću, mladom grašku…

Mirjana Ljutić, nutricionista

izvor:dr.gifing.com