Prelaskom na biljnu ishranu čovekovo zdravlje se za veoma kratko vreme unapređuje, a veliki broj bolesti se brzo povlači.
Danas je svet i internet preplavljen sa beskonačno mnogo netačnih i neproverenih informacija šta sadrži zdrava ishrana i koje su namirnice zdrave i primerene a koje ne…Pojavljuje se mnogo zabluda oko toga koja hrana se može a koja se ne može konzumirati,razni kojekavki mitovi i predrasude koji samo zbunjuju neukog i neinformisanog tragaoca za zdravim načinom života i ishrane navodeći ga na totalnu stranputicu i pogrešan put,koji ga vrlo često vodi do predvorja bolesti a ne do željenog zdravlja i sreće.Mnoge tvrdnje raznih nazovi „nutricionosta i stručnjaka“ po interenetu su blago rečeno smešne i plod su učenja nekih vrlo problematičnih istočnjačkih filozofija,tehnika i raznih pogleda na svet,koji nemaju veze sa stvarnošću i prepune su okultnog misticizma i tome slično.
Jedna od takvih najraširenijih zabluda jeste ona oko NAJVAŽNIJE HRANE za čoveka ŽITARICA, i priče oko GLUTENA kako nije zdrav…Gluten nije primeren samo za alergične ljude na gluten,inače je jedna od najvažnijih aminokiselina za svakog zdravog čoveka.Inače alergije nisu prirodna pojava već prosto rečeno bolest.Posledica su pogrešnog načina života i neadekvatne ishrane dotičnog ili njegovih bližih ili daljih predaka prenošenjem putemgena.Stoga mnogo ljudi ima alergiju na gluten od malih nogu i misli da je u pitanju sasvim prirodna i podrazumevajuća pojava .Medjutim istina jeste sasvim drugačija…Nažalost.
U ovom tekstu ćemo pokušati da vam na što jednostavniji način objasnimo i približimo šta to jeste u stvari zdrava prirodna ishrana koja nam je data od same prirode tj. Bogom dana od samoga početka.Šta ona u stvari podrazumeva i od čega se tačno sastoji.Samo nemojte da prenagljujete u vašim reakcijama i da imate ishitrene zaključke o nepobitnim činjenicama koje ćete naći u ovome tekstu.Racionalno,smireno i zdravorazumski ih analizirajte pa sami sebi recite ili priznajte da li vam deluju logićno i smisleno.Ustvari sve je tako prosto i jednostavno-PRIRODNO.
Pored zdrave duhovne hrane, zdrava telesna hrana je jedan od najvažnijih aspekata čovekovog zdravlja.Veliki broj savremenih bolesti uzrokovan je nezdravom ishranom. Problem je vrlo jednostavan – čovek je izabrao da jede pogrešnu i zatrovanu hranu, i posledice su pojava mnogobrojnih bolesti koje do pre sto godina nisu bile poznate.
Naime, čovek je mašina koja radi na gorivo koje se zove – biljke. Dakle, čovek je po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na sličan način kao što su to i drugi biljojedi (krava, koza, ovca).Danas imamo da ljudi na farmama hrane životinje biljojede sa namirnicama životinjskog porekla da bi brže rasle. Tako imamo da se „koštanim brašnom“ (koje je životinjskog porekla)hrane životinje biljojedi na farmama širom sveta. Posledice su teška oboljenja životinja, kao što je „bolest ludih krava“ i dr.
Na sličan način, kada je čovek počeo da se pretežno hrani namirnicama životinjskog porekla, broj obolelih od najrazličitijih bolesti rapidno je skočio.Ako pogledamo oblik čovekovih zuba videćemo da je on prilagođen za gnječenje i mlevenje biljaka, baš kao i kod drugih biljojeda. Takođe, čovekova creva su veoma duga, a želudačna kiselina veoma blaga – za varenje biljaka, baš kao i kod ostalih biljojeda,za razliku od mesojeda koji imaju kratka creva i jaku želudačnu kiselinu.
Čovekov organizam je dizajniran tako da može u slučaju nedostatka biljaka da privremeno konzumira namirnice životinjskog porekla – ali samo privremeno i u manjim količinama. Ukoliko se konzumiranje namirnica životinjskog porekla nastavi u velikim količinama,posledice će biti upravo onakve kakve vidimo u razvijenom svetu –veliki broj obolelih od najtežih bolesti izazvanih trovanjem.
Naravno da i biljna ishrana može da bude opasna ako se prerađuje i u nju ubacuju štetne hemijske supstance koje najčešće služe za pojačavanje ukusa i konzerviranje. Zato treba imati na umu da je najbolja hrana za čoveka biljna hrana koja je što manje termički, ili na neki drugi način obrađena. Što je biljna hrana više sirova – to je zdravija za čoveka.
Važno je istaći da su biljke najbogatiji izvor svih hranljivih sastojaka.Vrlo lako možemo zapaziti da su biljne namirnice u svakom pogledu superiornije u odnosu na životinjske. To ne treba da čudi jer su biljke jedini proizvođači hrane na planeti Zemlji – jedino biljke mogu da upijaju minerale iz zemlje, da koriste sunčevu svetlost u procesu fotosinteze, i da na taj način proizvode hranu. Zato se kaže da su biljke proizvođači hrane, a ljudi i životinje su potrošači hrane (biljaka).
Neko će možda postaviti pitanje: Zašto su onda neke životinje mesojedi, a neke svaštojedi?
U pitanju je teološko pitanje. Poznato je da su u početku sve životinje bile biljojedi, ali da je zbog poznatih događaja vezanih za prve ljude došlo do određenih genetskih promena kod ljudi i životinja,tako da je privremeno uspostavljen postojeći poredak u podeli životinja na biljojede,mesojede i svaštojede. Ali, to ne utiče na jasnu i nedvosmislenu činjenicu da je čovek biljojed i da bi biljke trebale da budu glavno gorivo njegovom organizmu.
U pitanju je teološko pitanje. Poznato je da su u početku sve životinje bile biljojedi, ali da je zbog poznatih događaja vezanih za prve ljude došlo do određenih genetskih promena kod ljudi i životinja,tako da je privremeno uspostavljen postojeći poredak u podeli životinja na biljojede,mesojede i svaštojede. Ali, to ne utiče na jasnu i nedvosmislenu činjenicu da je čovek biljojed i da bi biljke trebale da budu glavno gorivo njegovom organizmu.
Još jedno pitanje koje treba dotaći jeste ono vezano za vitamin B12 koji je neophodan čoveku u malim količinama, ali ga nema u biljkama (ima ga samo u namirnicama životinjskog porekla). Vitamin B12 se stvara od strane bakterija koje postoje u čovekovim ustima i crevima, i nije neophodno da se unosi putem ishrane. Istraživanja su pokazala da ljudi u afričkim i azijskim zemljama, koji se hrane isključivo biljkama, nikada ne oboljevaju od anemije i drugih bolesti koje nastaju nedostatkom ovog vitamina.
Prednosti biljne ishrane naročito su izražene kod sportista. Istraživanje koje je izvršio skandinavski istraživač dr Per-Olaf Astrand pokazalo je koliko su sportisti izdržljiviji ako se hrane biljnom ishranom.On je proučavao devet visoko istreniranih sportista i menjao im je ishranu svaka tri dana. Na kraju svakog perioda od tri dana,svaki sportista je vozio bicikl velikom brzinom do iscrpljenosti.Došao je do zaključka da sa ishranom bogatom mesom sportisti postaju iscrpljeni nakon oko jednog časa. Kada su bili na mešanoj ishrani sa manje mesa, masti i belančevina, a više biljne hrane, mogli su da voze bicikl velikom brzinom skoro dva puta duže. Međutim, na biljnoj ishrani vozili su skoro tri puta duže pre nego što je došlo do iscrpljenosti.
Ovo veliko poboljšanje izdržljivosti je poznata osobina biljojeda. Konji satima mogu da trče velikom brzinom. Zabeleženo je da su neki slonovi trčali 10 do 12 sati velikom brzinom. Sa druge strane mesojedi, kao što su gepardi, tigrovi i druge životinje imaju dobru brzinu na početku, ali se zamaraju za kratko vreme, često za manje od pet minuta.
U nastavku ćemo navesti nekoliko jednostavnih, ali važnih pravila kojih bi trebalo da se pridržavamo u ishrani.
– Kada kažemo „biljna ishrana” pod tim podrazumevamo prvenstveno i osnovno-voće, povrće, žitarice i orašaste plodove. Ovo je hrana koja zadovoljava sve čovekove potrebe,da bude savršeno zdrav i vitalan.U biljnu ishranu spadaju i razno semenje,krtole i mahunarke.Pečurkenisu biljke. U pitanju su saprofitski organizmi koji uglavnom žive na uginulim ostacima.
– Idealno je da čovek ima dva ili tri obroka dnevno. Najobilniji obrok bi trebao da bude doručak, a najmanje obilan obrok – večera. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan doručak i ručak nemaju potrebu za večerom.
U slučaju da se konzumira večera, bilo bi poželjno da to bude neko voće, jer se ono brzo vari, tako da čovek ide na spavanje sa praznim želucom, što je jedan od uslova kvalitetnog odmora. Ukoliko čovek ode na spavanje, a želudac mora da vari obilan večernji obrok, takav odmor neće biti kvalitetan kao onaj u slučaju praznog želuca.
Ovde možemo dodati da je najbolja metoda za skidanje viška kilograma prelazak na dva biljna obroka dnevno (doručak i ručak), a izbacivanje večere, kao i upražnjavanje fizičke aktivnosti (rad u bašti, šetnja,plivanje, trčanje, vežbe u prirodi…).
U slučaju da se konzumira večera, bilo bi poželjno da to bude neko voće, jer se ono brzo vari, tako da čovek ide na spavanje sa praznim želucom, što je jedan od uslova kvalitetnog odmora. Ukoliko čovek ode na spavanje, a želudac mora da vari obilan večernji obrok, takav odmor neće biti kvalitetan kao onaj u slučaju praznog želuca.
Ovde možemo dodati da je najbolja metoda za skidanje viška kilograma prelazak na dva biljna obroka dnevno (doručak i ručak), a izbacivanje večere, kao i upražnjavanje fizičke aktivnosti (rad u bašti, šetnja,plivanje, trčanje, vežbe u prirodi…).
– Voda, čajevi i sokovi se piju pre obroka,a voda najranije sat vremena posle obroka.
Ovo je potrebno da bi želudac mogao da vari hranu. Ukoliko se tečnost unosi u organizam za vreme obroka i sat vremena nakon obroka, razblažuju se želudačni sokovi i otežava se proces varenja.
Ovo je potrebno da bi želudac mogao da vari hranu. Ukoliko se tečnost unosi u organizam za vreme obroka i sat vremena nakon obroka, razblažuju se želudačni sokovi i otežava se proces varenja.
– Treba praviti pauzu od najmanje pet sati između obroka kada je veoma preporučljivo da se ništa ne jede. Dakle, nikakvi oblici grickanja između obroka nisu poželjni.Želudac je mišić i potreban mu je odmor. Između obroka se može samo konzumirati čista negazirana voda, i to sat vremena nakon zadnjeg obroka.
– U okviru obroka treba izbegavati mešanje voća i povrća jer njihovim mešanjem može doći do nadimanja želuca i nastanka dijareje (proliva). U određenim situacijama, kada se prave sokovi, dozvoljeno je mešanje kiselog voća (na primer, jabuke) sa povrćem, ili mešanje zelenog povrća sa voćem.
– Mleko i mlečni proizvodi su drugostepena hrana i mogu se konzumirati u malim količinama u nedostatku biljne hrane.Bolestan čovek mora da potpuno izbaci ove namirnice.
Kravlje mleko je hrana za telad, a kozje mleko hrana za jarad. Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja. Čovekov organizam veoma teško može da apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge hranljive sastojke. Istraživanja pokazuju da najviše obolelih od osteoporoze (stanjivanja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gde se najviše konzumira kravlje mleko.
Kravlje mleko je hrana za telad, a kozje mleko hrana za jarad. Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja. Čovekov organizam veoma teško može da apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge hranljive sastojke. Istraživanja pokazuju da najviše obolelih od osteoporoze (stanjivanja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gde se najviše konzumira kravlje mleko.
– Jaja takođe predstavljaju drugostepenu hranu i mogu se konzumirati u malim količinama u nedostatku prvostepene hrane (biljne).Ovo takođe važi samo u slučaju da je čovek potpuno zdrav i vitalan. Ona su veoma bogata holesterolom i zasićenim masnoćama koje zakrečuju čovekove krvne žile,i nikako ni zdrava.
– Med je hrana za pčele i predstavlja prost šećer koji brzo ulazi u krvotok.Bolesnicima se ne preporučuje upotreba meda iz prostog razloga što sadrži proste šećere. Ima dobra antibakterijska svojstva, ali se treba konzumirati u malim količinama. Šećeri iz biljaka su složeni šećeri, koji polako ulaze u krvotok, i mnogo su bolji od prostih šećera kao što su beli šećer i med.
izvor:tinkturedrsulca
