ŠTA TREBA IZBACITI IZ ISHRANE

Bilo da je reč o višestruko prerađenim biljnim uljima ili prerađenoj hrani čije poreklo više niko ne može prepoznati, namirnice s liste koja sledi loše utiču na vaše zdravlje.

One vas sigurno neće ubiti odmah kad ih pojedete, ali njihova konzumacija bi vam mogla stvoriti probleme i izazvati smrtonosne bolesti u ne tako dugom vremenskom periodu. Prerađenoj hrani teško se odupreti jer su cene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posledice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vredi pokušati da izbacite poneku namirnicu s ove liste.

Margarin

Za razliku od maslaca, koji se pravi od mleka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koji podstiču upalne procese u telu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno jedna od najgorih namirnica za naše telo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove lestvice.

Voće i povrće iz konzerve

Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako ga kupujete u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato jedite sveže paradajze ili one iz staklene ambalaže. U obzir dolazi i kartonska ambalaža koja ne sadrži BPA.

Konzumiranje paradajza ili ostalog voća i povrća iz konzervi vas sigurno neće ubiti, ali ako su vam cilj sportski rezultati i zdraviji život, uvek bi trebalo da konzumirate sveže voće i povrće.

Suhomesnati proizvodi

Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. Osim toga, u procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju veštački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom zbog čega se gube nutritivne vrednosti.

Alkohol

Iako svako ponekad „zaviri u čašicu“ vredi naglasiti da i najmanje konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da isključite alkohol iz vašeg života, koji može izazvati brojne probleme u vašem organizmu.

Pržene grickalice

Grickalice će vaše napore da smanjite broj kilograma i pravilno se hranite barem poremetiti, ako ne i potpuno srušiti. One sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA koje prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.

Veštački zaslađivači

Ako nešto ne možete pronaći u prirodi, verovatno je bolje da ga izbegavate u ishrani. Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od veštačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Aspartam je na naročito lošem glasu. On izaziva rak i neurološke probleme, a naučnici su potvrdili da dovodi do debljanja i povećava apetit. Nije problem u konzumaciji prirodnih složenih šećera i slatkiša – problem je kada svoje „kvalitetne“ obroke menjate slatkim, „izveštačenim“ i tako unosite previše šećera u organizam.

Gotovi kolači, poslastice

Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu sadržati i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Mogli bismo nabrojati mnogo vrsta različitih krofni i ostalih testa u dubokom ulju koja nikako ne bi trebalo da budu na vašem jelovniku. Većina krofni sadrži 35 – 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koju možete uneti u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka. Osim toga, krofne sadrže i šećer, veštačke regulatore za testo i aditive. Kombinacija belog brašna i nekoliko puta prepečenog ulja nije dobra ni za povremeno čašćavanje jer u sebi skriva mnogo zasićenih masnih kiselina.

Gazirani sokovi

Sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju. Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.
Studije su pokazale da se kola dovodi u vezu sa oboljenjima srca, osteoporozom, gojaznošću i karijesom.

Umaci i prelivi za salatu

Razni umaci kojima svakodnevno „popravljamo“ ukus svoje hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koje našem organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.

Odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u zapadnjačkoj ishrani iznosi 15:1, a trebalo bi da bude 1:1 ili barem 2:1 za omega-6. Visokorafinisana biljna ulja danas se uveliko koriste u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Zbog ove neravnoteže u telu dolazi do upalnih procesa. Važno je zato češće jesti orašaste plodove, a umereno i maslinovo ulje, kokosovo ulje i mlevene semenke lana.

izvor:tinkturedrsulca.com

OD BANANE SA BANANAMA

Još jedan recept od onih dana kada sebi priuštim nešto od hrane termički obrađeno. Danas je to bilo jelo sa bananama i banana brašnom.

- 1 kašičica palminog šećera
- 50ml kokosovog ulja
- 2 jako zrele banane
- 1/2 kašičice cimeta
- 1 puna kašika banana brašna
- 1 puna kašika integralnog brašna
- 1 puna kašika ovsenih pahuljica
- vrlo malo soli himalajske
- 1 kašičica p.z.p. (pecivo prašak)
- 2 pune kašike rogač chips
- kokosovo mleko (po potrebi)

Odmah da kažem šta ne mora i šta može da bude zamenjeno. Definitivno nisam trebala staviti palmin šećer jer su banane dovoljno bile slatke, a i rogač chips je isto prilično sladak. Ulje ne mora da bude kokosovo, može i neko drugo koje imate. Takođe mleko kokosovo možete zameniti sa nekim drugim koje imate. Čak možete staviti vodu umesto mleka, isto će biti u redu.

Najbitnije je da namirnice odabirate po osećaju koja namirnica sa kojom ide i nećete nikada pogrešiti u sastavu vašeg recepta. Namerno nisam napisala da je ovo hleb jer to svi rade, ali ruku na srce , ovo nikada ne može da bude hleb jer je po sastavu kolač. Ipak, kada sam počela da odabiram namirnice imala sam u mislima hleb i tako sam i krenula da osnova bude brašno i voda uz još neke dodatke koji će ići jedni sa drugim. Eto, tako sam dobila predivan recept i verujte mi da se nećete pokajati ako ga budete upotrebili.

Raspisala sam se, a vi svi čekate da pročitate kako sam spremila ovaj predivni kolač/hleb  OD BANANE SA BANANAMA.

Namirnice sam dodavala tačno tim redom kao što sam ih i pisala, jer mi je tako i dolazilo šta bi mogla staviti. Na kraju sam dodavala mleko dok nisam dobila gusinu kao što možete videti na fotografiji. Banane, šećer i ulje sam zajedno gnječila viljuškom dok nisam banane skroz pretvorila u kašu. Zatim sam dodala ostale sastojke i sve grubo promešala, pa sam počela dodavati mleko. Smesa se vrlo malo lepi za zidove činije, tako da je lako špatulom prikupiti u kuglu (obgu) i prebaciti u namazanu modlu ili kao ja što sam unutrašnju stranu posude obložila masnim papirom ali može i običnim papirom za kolače.

Pekla sam u zagrejanoj rerni na 180C skoro sat vremena ali to je sve individualno kao što već znate. Zavisi i od struje i od rerne i od dobijene gustine testa, pa vi proveravajte sa drvenom čačkalicom po sredini testa da li se lepi i da li je pečeno.

 Pekla sam u malu tepsiju dimenzija 19x8cm, a ispečen je bio težine 650gr. Mnogo je teži nego što bi se to po dimenzijama reklo. Ako ne volite slatko, stavite onda samo jednu kašiku rogač chips, biće dovoljno. Za moj ukus moglo bi manje da bude slatko. Prelep je i ukus i miris. Cimet i rogač su se fantastično složili.

PARADAJZ KAO NAMAZ

Sastojci:

1 1/2 šoljice semenki suncokreta
10-12 sušenih paradajza
2 kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja
sok i korica 1 limuna
1 češanj belog luka
1/2 šolje svežeg bosiljka, naseckanog
1 kašika tamari
himalajska so i biber na ukus

Priprema:

Stavite semenke suncokreta u činiju i pokrijte s vodom. Namakati u trajanju od najmanje 4 sata, ako je moguće, ostavite preko noći jer je najbolje. Ocedite i isperite.

Ulijte vodu preko sušenih paradajza i pustiti na 20 minuta ili dok ne omekšaju. Ocedite. Grubo naseckajte paradajz i odvojite. Stavite sve sastojke u multipraktik ili seckalicu i miksajte dok nije postignuta željena konzistencija. Za kremastu teksturu, dodajte paradajz oko jednu do dve kašike. Čuvati u zatvoreno posudi u frižideru do 7 dana.

izvor:tinkturedrsulca.com

OVAS RIŽOTO

Sastojci:

– 200 g potopljenog ovsa preko noći
– 1/2 glavice sitno izrezanog kelja
– 200 g prokelja
– 2-3 paradajza
– 2 šargarepe
– 2 kašike lista celer
– so

Začin: 

5-6 listova izrezanog bosiljka, sa 3-4 čena belog luka, pomešanog sa 3-4 kašike maslinovog
ulja.

Priprema:

Potopljeni ovas oprati u 2-3 vode, ocediti i staviti u posudu. Dodati začin, malo soli, narendanu cveklu, ostalo izrezano povrće, celerov list i so. Dobro promešati.

izvor:tinkturedrsulc.com

PARADAJZ SUPA

– 2 krastavca
– 3 paradajza
– 2 šargarepe
– 2 kašike začina 
– so
– voda

Krastavac oguliti, i sa paradajzem i šargarepom samleti u mašini za meso, ali možete i sve u blenderu usitniti. Dodati vode po želji, so, začin i mirođiju.

POVRĆE U PARADAJZU

– 10 paradajza
– 100 g mlevenih oraha ili badema
– 3 sitno rendane šargarepe
– pola rendanog celera
– 2 kašike začina
– so

Izdubiti paradajz i sve to iseći, dodati orahe, povrće, začine, so i promešati. Puniti paradajze. 

KLICE U PARADAJZU

– 10 srednjih paradajza
– 60 g pšeničnih klica
– 1 kašičica suve nane
– vezica mladog luka
– so

- 2 kašike začina

Izrezati gornji deo paradajza. Izdubiti kašikom unutrašnjost paradajza i staviti u posudu. Dodati sitno seckani luk i ostale sastojke, promešati i puniti paradajze.

BLAGODETI VODE

Ljudsko telo se sastoji od 60 do 70 odsto vode, zavisno od istraživanja, a mozak i više od toga. Zato je logično da se pije što više vode. Ako čovek ne pije dovoljno vode, telo i mozak postaju dehidrirani a to izaziva probleme i bolesti. Usled nedostatka vode u telu, za početak, može doći do razvijanja visokog krvnog pritiska a onda i do drugih težih komplikacija.

IDEALNO ZA ČOVEKA JE DA DNEVNO POPIJE NAJMANJE DVA LITRA VODE, a leti i znatno više, jer se voda gubi iz tela preko disanja, znojenja, mokraće i slično. Mnogi zdravstveni problemi su samo posledica nedostatka vode u organizmu, a posebno to mogu da budu glavobolja, bol u grudima, natekline oko zglobova… Čovek treba da pije vodu i kad nije žedan, samo da to ne radi za vreme i sat vremena nakon obroka, jer se, između ostalog, tada razređuju želudačni sokovi koji su neophodni za varenje.

VODA JE INAČE NAJZDRAVIJE PIĆE NA SVETU, po svim njenim karakteristima i važnosti za organizam, ona leči, pročišćava, podmlađuje, daje energiju…
Voda je za telo isto što i ulje za motor. Distribucijom vode telo se brine da mozak i drugi vitalni organi imaju dovoljno vode koja reguliše sve funkcije tela, koje bez vode ne bi bile moguće ili bi ostavile posledice. Organizam bez dovoljno vode pogodan je za svrste bolesti. Bez vode se, inače, može živeti samo nekoliko dana.
Čak i ako dobijaju dovoljno svega drugog što ih održava u životu, većina ljudi ne pije dovoljno vode za optimalno funkcionisanje organizma. Dehidracija je jedan od razloga za pojavu bolesti, jer telo, kao mašina, nije u mogućnosti da funkcioniše na odgovarajući način.

-PROBLEMI ZA ONE KOJI NE PIJU DOVOLJNO VODE

Ljudi, umesto da piju najmanje dva litra vode dnevno, piju uglavnom onoliko vode koliko je potrebno za preživljavanje. Posledica toga je nepotrebno izlaganje stresu mozga, a onda organa koji se bave prečišćavanjem organizma.
Kada čoveku nedostaje vode, telo je dehidrirano i mora da se bori sa „sušom“ i onda, kako kažu naučnici, proizvodi histamin. Histamin zatim proizvodi supstance koje proizvode bol i ako neko ima hronične bolove, kao što su bolovi u krstima ili bol poput čira, bol reumatoidnog artritisa, srčani bol…, to su često i simptomi žeđi. Dakle, ako čovek ima neki od ovih nepijatnih simptoma bola može biti zapravo da je samo žedan, odnosno dehidriran u kontinuitetu.

Kada se u ovom slučaju kaže žedan, to ne podrazumeva situaciju da čovek oseca žeđ. Često se, zbog nezdravog načina života i stresa, žeđ i ne oseća, a gubi se i navika konzumiranja vode.
Savet je svima da vodu piju i kad ne osećaju žeđ, i da uvek imaju na umu da bi za njihovo zdravlje bilo najbolje uneti najmanje dva litra vode dnevno. Telo dnevno gubi oko 10 do 12 čaša vode, što je nešto iznad dva litra, preko kože, disanja, mokraće i stolice. Takođe stres, koji svi danas imamo, proizvodi dehidraciju. Kada je čovek pod stresom treba mu mnogo više vode. Hrana „osigurava“ dve do četiri čaše vode, što znači da još treba da popijemo oko osam čaša vode. Najbolje je da to bude deset čaša ili oko dva litra, zbog pojačanih aktivnosti organizma, stresa, kao i zbog dehidracije kojoj smo izloženi godinama unazad.

Ako čovek konzumira i koristi cigarete, kafu, alkohol, gazirana i takozvana dietalna pića, koji deluju kao diuretici, odnosno „izbacivači“ vode iz tela, onda se mora povećati unos vode.

Postoje ljudi koji piju oko tri litra vode dnevno, i zbog toga se vrlo dobro osećaju, i to im se čak može videti i na koži. Koža posljednja dobija vodu, a ako telo nema dovoljne količine vode to će uticati na kožu više nego na druge organe. Voda pomaže u hidraciji kože čineći je mlađom, nežnijom, mekšom, otpornijom na bore…

U suštini, treba piti toliko vode da mokraća bude svetla. Čaša popijene vode je tuširanje organizma. Voda ispira želudac i druge organe i priprema ih za rad. Uz prvu jutarnju čašu vode može se iscediti i limun, koji je idealan za pročišćavanje, stimulisanje rada bubrega…
Stručnjaci su utvrdili i da ljudi koji imaju naviku da svakodnevno piju dosta vode imaju brži metabolizam od onih koji vodu piju retko. Samim tim, brže troše kalorije koje su uneli tokom dana. Dovoljna količina vode poboljšava koncentraciju.

-KOJA JE VODA NAJBOLJA?

Neko će pitati koja je voda najbolja? Odgovor je jednostavan – planinska izvorska voda. Ukoliko nije moguće doći direktno do te vode sa samog izvora, dobre su i flaširane vode kojih kod  nas ima dosta. Voda sa slavine, iz gradskih izvora, najslabijeg je kvaliteta. Jedan od načina zaštite od slabijeg kvaliteta vode, odakle ona god dolazila, je posedovanje filtera.
Međutim, najveća istina u svemu ovome je ta da je rizik za čovekovo zdravlje znatno i neuporedivo veći time što se ne pije dovoljno količine vode, nego rizik od nekog zagađenja pijenjem vode. Šta ima više smisla – piti svakog dana desetak čaša vode koja je organizmu potrebna iz više razloga, a pre svega, da iz sebe ispere otrove, ili izbegavati vodu, zbog straha da bi mogla sadržavati nešto štetno? Ili šta ima više smisla – jesti voće i povrće potrebno za dobro zdravlje ili ga izbegavati s obzirom na to da bi moglo biti prskano otrovima? Odgovori su jasni. Kad čovekov organizam dobije ono što mu treba, mnogo lakše će se izboriti sa eventualnim otrovima iz vode ili biljne hrane.

Ukoliko čovek pije bilo koja druga pića umesto vode, onda je to nešto sasvim drugo za organizam. Ostali napici sadrže kalorije koje treba svariti kao hranu. Te kalorije, zavisno o kojim se pićima radi, mogu proizvesti masnoće, podstaknuti kolebanja nivoa šešera u krvi i usporiti varenje. Mnoga pića povećavaju kiselost u želucu. Neka poznata gazirana pića sadrže, između ostalog, fosfornu kiselinu koja podstiče izlučivanje kalcijuma iz organizma, čime pridonose nastanku krhkih kostiju, a potom doprinose artritisu. Šećer iz tih napitaka zahteva dodatnu vodu za preradu itd itd….

Kada su u pitanju čajevi, nešto je drugačija situacija u odnosu na alkohol, kafu i gazirana pića. Biljni čajevi su ponekad neophodni, zavisno od bolesti ili zdravstvenog problema.

izvor:tinkturedrsulca.com  

ENERGETSKE PLOČICE

 - 100 g brusnica

- 250 g urmi

- 150 g badema

- 1 kašičica đumbira u prahu

- 20ml chia semenki

Sve sastojke ubacite u blender i blendajte dok ne dobijete kompaktnu smesu. Možete staviti u kalup ili samo ravnomerno sa oklagijom rasporediti između dva najlona. Ostaviti u frižideru ne pokriveno da se ohladi i prosuši.

NAVIKNITE MOZAK DA BIRA ZDRAVU HRANU

Zamislite koliko bi bilo lakše zdravo se hraniti kada bi vam se, na primer, jeo spanać umesto čokolade? Stručnjaci kažu da je moguće da „istrenirate“ mozak tako da stvarno zavolite zdravu hranu!

Prema novom istraživanju američkih naučnika, objavljenom u časopisu Ishrana i dijabetes (Nutrition and Diabetes) konzumiranje zdrave hrane može da promeni način na koji organizam reaguje na visokokaloričnu hranu. „Ne rađamo se sa željom da, na primer, jedemo pomfrit, a da ne volimo integralnu testeninu“, kaže jedan od autora istraživanja, Suzan Roberts, direktor Laboratorije za energiju metabolizma američkog ministarstva poljoprivrede. „Želja za određenom vrstom hrane se rađa tokom vremena, kao reakcija na ono što često jedemo.“

Naučnici su u istraživanju pratili 13 ispitanika koji su bili ili gojazni ili su imali prekomernu težinu, a koji su bili podeljeni u dve grupe. Svakom ispitaniku je merena aktivnost mozga kada bi gledali fotografije različitih vrsta hrane.

Ispitanici u eksperimentalnoj grupi bili su na dijeti, unos kalorija bio im je smanjen za  500-1000 dnevno i držali su se ishrane bogate biljnim vlaknima i proteinima, kako bi sprečili glad i žudnju za hranom. Dobijali su ograničene porcije hrane i jednom nedeljno učestvovali u radu grupe za podršku. Nakon šest meseci, ispitanici iz ove grupe u proseku su izgubili 7kg, dok su oni u kontrolnoj grupi smršali u proseku 2kg.

Interesantno je bilo kako su mozgovi ispitanika iz eksperimentalne grupe menjali reakciju na hranu. Analiza snimaka pokazala je manju aktivnost u oblasti mozga koja je u vezi sa sistemom za nagrađivanje kada je ispitanicima bila pokazana slika visokokalorične ili masne hrane; sa druge strane, zabeležena je i povećana aktivnost u istoj oblasti mozga kada bi im bila pokazana zdrava hrana. To je bilo u suprotnosti sa početnim rezultatima.

Mozgovi ispitanika u kontrolnoj grupi ponašali su se isto kao na početku – kod njih je bila povećana aktivnost u centru za nagrađivanje kada bi im bila pokazana slika nezdrave hrane.

Dakle, ako se svesno opredilimo za neki program zdrave ishrane i držimo se toga duže vreme, i naša želja za hranom će se promeniti – umesto nezdrave, biće nam prirodno i normalno da jedemo zdravu hranu.

izvor:tinkturedrsulca.com 

VEŽBE ZA SAVRŠENO OBLIKOVANJE RUKU

Fotografije preuzete sa portala Kreni Zdravo  

MINI PITE SA SUVIM VOĆEM

KORA:

1 šolja proklijale heljde

½ šolje badema

½ šolje kokosovog brašna

¼ šolje agavinog sirupa,¼ šoljice grožđica

malo soli i limunove korice

Prvo dobro izradite suve sastojke u procesoru hrane ili Vitamixovoj suhoj posudi, zatim dodajte grožđice i agavin sirup, so i limunovu koricu. Možete dodati i malo limunoovg soka ili vode ako je testo pretvrdo. Obložite kalupe za muffine folijom, utisnite testo i oblikujte male korpice. Zatim ih izvadite iz kalupa, sklonite  foliju i stavite u dehidrator na 36-40°C na otprilike 2h. Ne morate ih dehidrirati, možete ih samo staviti u frižider da se stvrdnu.

PUNJENJE:

½ šolje suvih smokava sitno narezanih

½ šolje suvih marelica sitno narezanih

½ šolje grožđica

½ šolje suvih brusnica

1 šolja svežih jabuka, naribanih

½ kaščice cimeta,¼ kašičice muškatnog oraščića

sok i korica (naribana) od pola veće narandže ili jedne manje do srednje

Sve sastojke pomešajte i ostavite da odstoje 2-3h (može i duže) da se ukusi prožmu i voće upije sok. Napunite korpice. Dehidrirajte po želji.

PRELIV:

2 male banane,

malo vanile u prahu,

šaka suvog voća po izboru .

opcionalno: kokosovog brašna da zagusnete preliv ako je potrebno

Sve dobro izradite u blenderu i prelijte preko napunjenih korpica.

izvor:tinkturedrsulca.com  

ČOKOLADNI KOLAČ

BISKVIT:

3 šolje  badema

3 šolje kokosovog brašna

5 šalja suvih urmi, natopljenih

¾ šoljice mlevenog rogača

Prstohvat soli .1 kašičica vanie u prahu

Sve sastojke dobro izradite u multipraktiku. Dobivenu smesu podelite na tri dela, i jedan deo utisnite na dno kalupa za kolače.

KREM:

2 šolje oraha

4 šolje badema

1 banana 1 šolja agavinog sirupa

1 šolja urmi ili grožđica

½ šolje kokos pulpe ili ulja,malo vanilije

Sve sastojke osim kokos pulpe/ulja miksajte u blenderu do glatke smese. Na kraju dodajte pulpu/ulje i još jednom kratko izmiksajte da se sastojci sjedine. Podelite kremu na 3 dela i naizmenično slažite biskvit i kremu dok ne potrošite sastojke.

PRELIV:

1/2 šolje bademovog mleka

2 šolje urmi

2 kašike kokosovog ulja

½ – 1 kašičice vanile u prahu 

1 kašika maca praha

1 kašičica limunovog soka

prstohvat soli .1 velika kašika rogača (opcija)

Sve sastojke miksajte u blenderu do glatke smese. Prelijte preko torte. Tortu ostavite 2-3 sata u zamrzivaču da se stisne. Još je bolja drugi ili treći dan nakon što se svi okusi dobro prožmu.

izvor: tinkturedrsulca.com 

VOĆE KAKI KAO PUDING

- 1 kaki

- 1/2 kašičice cimeta

- 1 jabuka

Kaki očistiti kašikom i sve ostale sastojke ubaciti u blender i kratko blendati dok se sve ne sjedini.

ZAMENA ZA JAJA

Koliko ste puta poželjeli napraviti kolač ili neko drugo jelo bez jaja? Znate li koje sve namirnice mogu poslužiti kao njihova alternativa u kuhinji? Donosimo vam nekoliko korisnih saveta. U receptima jaja (ako ih je u originalnom receptu manja količina), možete zameniti sa sledećim namirnicama:

1. PIRE OD VOĆA I POVRĆA

Od voća, kao zamena za jaje, pogodne su banane i jabuke, narošito za pripremu deserta i slatkih jela. Možete iskoristiti i suvo voće – pire od urmi, grožđica ili suvih šljiva. Od povrća, možete koristiti pire od šargarepe ili puter tikve (butternut tikva).

1 jaje možete zameniti sa:

-½ banane ili jabuke koju ste viljuškom izgnječili u pire
-¼ šolje pirea od urmi, grožđica, suvih šljiva, šargarepe, puter tikve

2. LANENE SEMENKE

Želatinasta forma lanenih semenki, pomešanih s vodom, idealna je zamena za jaja u pripremi raznih jela.

1 jaje možete zameniti sa:

-2 i po čajne kašičice lanenih semenki i 3 čajne kašičice vode

Dobro promešajte i ostavite da semenke postanu želatinaste (nekoliko minuta) i onda ih uključite u pripremu jela.

3. CHIA SEMENKE

Male chia semenke takođe mogu poslužiti kao zamena za jaja u vašim omiljenim jelima. Potopite ih u vodu na desetak minuta i onda ih  uključite u pripremu jela

1 jaje možete zameniti sa:

-1-2 čajne kapičice chia semenki i 1 supenom kašikom vode

4. PSYLLIUM LJUSPICE (indijski trputac)

Izvrsno prirodno sredstvo koje brzo zgušnjava hranu uspešna je zamena za jaja u pripremi omiljenih jela; ne samo kolača, nego i hleba i  brojnih drugih namirnica. Sameljite ih i koristite kao prah.

1 jaje možete zameniti sa:

-1 supenom kašikom mlevenog psylliuma i 1 supenom kašikom vode

5. BILJNI JOGURT ILI PAVLAKA

Umesto klasičnih nezdravih mlečnih proizvoda, koristite zdravu biljnu varijantu  (bademo, pirinčano mleko i druge vrste jogurta ili pavlake – bademovo, kokosovo itd). Idealna su zamena u pripremi biskvita ili palačinki.

1 jaje možete zamijeniti s:

-2 supene kašike jogurta ili pavlake.

6. MEKI TOFU

Neka vam bude pri ruci u pripremi kolača, hleba i torti.

1 jaje možete zameniti sa:

-¼ čaše mekog tofua, zdrobljenog u pire.

Prilagodite ove predloge svojim gastro navikama i uživajte u još jednostavnijoj pripremi poslastica za sebe i svoje ukućane.

izvor:tinkturedrsulca.com