ROGAC

U poslednje vreme sve češće se govori o rogaču kao o alternativi za čokoladu. Naime, prirodna slatkoća rogača omogućava da se njime odlično zamenjuje kakao i proizvodi kakaa.

Iako se u industrijskoj proizvodnji koristi tek poslednjih dvadesetak godina, rogac nije prehrambena novost. U ne tako davnoj prošlosti, pevači su žvakali plod rogača, jer se smatralo da pročišćava grlo i glas. Rogač (Ceratonia siliqua) je zimzelenom drvo koje pripada u porodici mahunarki ( Leguminosae ).Raste u mediteranskom području gdje se uzgaja najmanje 4000 godina i to zbog slatkog i hranjivog ploda – mahune. To je biljka koja voli sušne uslove, daleko od štetočina.

Naraste do 15 metara u 50 godina. Iako prvih 15 godina ne donosi plod, kasnije ima bogat prinos sve do duboke starosti. Veliko drvo može u jednom prinosu doneti tonu ploda, a cveta u septembru ioktobru.Dok se razvija, mahuna rogača ima zelenu boju, koja se vremenom pretvori u tamnosmeđu. Unutar mahune nalazi se do 15 semenki, koje podsećaju na semenke lubenice. Celi plod rogača, i mahuna i semenke su jestivi.

Proces prerade

Rogač se obično prerađuje u zemlji porekla. Plod se suši, ispire s vodom i usitnjava kako bi se semenke odvojile od mezokarpa, odnosno mahune. Nakon toga, od semenki se obradom dobija lepljiva masa koja se koristi za geliranje ili kao emulgator u sladoledu, a od mahuna se radi prah.Prah se dobija prženjem mahuna rogača, koje se potom melju i prosejavaju sa ciljem da ne postanu tvrde i grudvaste. Od praha se spremaju filovi, kreme i pogodan je za uacivanje sa brasnom za testeninu.

A ovako izgleda kada se samelju zajedno mahuna i semenke. Ovako samleven rogac je idealan za kolace.

izvor dela teksta : http://tinkturedrsulca.com/