27.04.2016.

BLAGODETI VODE



Ljudsko telo se sastoji od 60 do 70 odsto vode, zavisno od istraživanja, a mozak i više od toga. Zato je logično da se pije što više vode. Ako čovek ne pije dovoljno vode, telo i mozak postaju dehidrirani a to izaziva probleme i bolesti. Usled nedostatka vode u telu, za početak, može doći do razvijanja visokog krvnog pritiska a onda i do drugih težih komplikacija.
IDEALNO ZA ČOVEKA JE DA DNEVNO POPIJE NAJMANJE DVA LITRA VODE, a leti i znatno više, jer se voda gubi iz tela preko disanja, znojenja, mokraće i slično. Mnogi zdravstveni problemi su samo posledica nedostatka vode u organizmu, a posebno to mogu da budu glavobolja, bol u grudima, natekline oko zglobova… Čovek treba da pije vodu i kad nije žedan, samo da to ne radi za vreme i sat vremena nakon obroka, jer se, između ostalog, tada razređuju želudačni sokovi koji su neophodni za varenje.
VODA JE INAČE NAJZDRAVIJE PIĆE NA SVETU, po svim njenim karakteristima i važnosti za organizam, ona leči, pročišćava, podmlađuje, daje energiju…
Voda je za telo isto što i ulje za motor. Distribucijom vode telo se brine da mozak i drugi vitalni organi imaju dovoljno vode koja reguliše sve funkcije tela, koje bez vode ne bi bile moguće ili bi ostavile posledice. Organizam bez dovoljno vode pogodan je za svrste bolesti. Bez vode se, inače, može živeti samo nekoliko dana.
Čak i ako dobijaju dovoljno svega drugog što ih održava u životu, većina ljudi ne pije dovoljno vode za optimalno funkcionisanje organizma. Dehidracija je jedan od razloga za pojavu bolesti, jer telo, kao mašina, nije u mogućnosti da funkcioniše na odgovarajući način.
-PROBLEMI ZA ONE KOJI NE PIJU DOVOLJNO VODE
Ljudi, umesto da piju najmanje dva litra vode dnevno, piju uglavnom onoliko vode koliko je potrebno za preživljavanje. Posledica toga je nepotrebno izlaganje stresu mozga, a onda organa koji se bave prečišćavanjem organizma.
Kada čoveku nedostaje vode, telo je dehidrirano i mora da se bori sa „sušom“ i onda, kako kažu naučnici, proizvodi histamin. Histamin zatim proizvodi supstance koje proizvode bol i ako neko ima hronične bolove, kao što su bolovi u krstima ili bol poput čira, bol reumatoidnog artritisa, srčani bol…, to su često i simptomi žeđi. Dakle, ako čovek ima neki od ovih nepijatnih simptoma bola može biti zapravo da je samo žedan, odnosno dehidriran u kontinuitetu.
Kada se u ovom slučaju kaže žedan, to ne podrazumeva situaciju da čovek oseca žeđ. Često se, zbog nezdravog načina života i stresa, žeđ i ne oseća, a gubi se i navika konzumiranja vode.
Savet je svima da vodu piju i kad ne osećaju žeđ, i da uvek imaju na umu da bi za njihovo zdravlje bilo najbolje uneti najmanje dva litra vode dnevno. Telo dnevno gubi oko 10 do 12 čaša vode, što je nešto iznad dva litra, preko kože, disanja, mokraće i stolice. Takođe stres, koji svi danas imamo, proizvodi dehidraciju. Kada je čovek pod stresom treba mu mnogo više vode. Hrana „osigurava“ dve do četiri čaše vode, što znači da još treba da popijemo oko osam čaša vode. Najbolje je da to bude deset čaša ili oko dva litra, zbog pojačanih aktivnosti organizma, stresa, kao i zbog dehidracije kojoj smo izloženi godinama unazad.
Ako čovek konzumira i koristi cigarete, kafu, alkohol, gazirana i takozvana dietalna pića, koji deluju kao diuretici, odnosno „izbacivači“ vode iz tela, onda se mora povećati unos vode.
Postoje ljudi koji piju oko tri litra vode dnevno, i zbog toga se vrlo dobro osećaju, i to im se čak može videti i na koži. Koža posljednja dobija vodu, a ako telo nema dovoljne količine vode to će uticati na kožu više nego na druge organe. Voda pomaže u hidraciji kože čineći je mlađom, nežnijom, mekšom, otpornijom na bore…
U suštini, treba piti toliko vode da mokraća bude svetla. Čaša popijene vode je tuširanje organizma. Voda ispira želudac i druge organe i priprema ih za rad. Uz prvu jutarnju čašu vode može se iscediti i limun, koji je idealan za pročišćavanje, stimulisanje rada bubrega…
Stručnjaci su utvrdili i da ljudi koji imaju naviku da svakodnevno piju dosta vode imaju brži metabolizam od onih koji vodu piju retko. Samim tim, brže troše kalorije koje su uneli tokom dana. Dovoljna količina vode poboljšava koncentraciju.
-KOJA JE VODA NAJBOLJA?
Neko će pitati koja je voda najbolja? Odgovor je jednostavan – planinska izvorska voda. Ukoliko nije moguće doći direktno do te vode sa samog izvora, dobre su i flaširane vode kojih kod  nas ima dosta. Voda sa slavine, iz gradskih izvora, najslabijeg je kvaliteta. Jedan od načina zaštite od slabijeg kvaliteta vode, odakle ona god dolazila, je posedovanje filtera.
Međutim, najveća istina u svemu ovome je ta da je rizik za čovekovo zdravlje znatno i neuporedivo veći time što se ne pije dovoljno količine vode, nego rizik od nekog zagađenja pijenjem vode. Šta ima više smisla – piti svakog dana desetak čaša vode koja je organizmu potrebna iz više razloga, a pre svega, da iz sebe ispere otrove, ili izbegavati vodu, zbog straha da bi mogla sadržavati nešto štetno? Ili šta ima više smisla – jesti voće i povrće potrebno za dobro zdravlje ili ga izbegavati s obzirom na to da bi moglo biti prskano otrovima? Odgovori su jasni. Kad čovekov organizam dobije ono što mu treba, mnogo lakše će se izboriti sa eventualnim otrovima iz vode ili biljne hrane.
Ukoliko čovek pije bilo koja druga pića umesto vode, onda je to nešto sasvim drugo za organizam. Ostali napici sadrže kalorije koje treba svariti kao hranu. Te kalorije, zavisno o kojim se pićima radi, mogu proizvesti masnoće, podstaknuti kolebanja nivoa šešera u krvi i usporiti varenje. Mnoga pića povećavaju kiselost u želucu. Neka poznata gazirana pića sadrže, između ostalog, fosfornu kiselinu koja podstiče izlučivanje kalcijuma iz organizma, čime pridonose nastanku krhkih kostiju, a potom doprinose artritisu. Šećer iz tih napitaka zahteva dodatnu vodu za preradu itd itd….
Kada su u pitanju čajevi, nešto je drugačija situacija u odnosu na alkohol, kafu i gazirana pića. Biljni čajevi su ponekad neophodni, zavisno od bolesti ili zdravstvenog problema.

izvor:tinkturedrsulca.com  

Нема коментара:

Постави коментар