17.03.2016.

HELJDOPITA SA BUNDEVOM I DATULAMA


Moje novo iskustvo sa novim ukusom. Inače, nisam uopšte bila ljubitelj ovih bundeva u slatkoj varijanti, jedino volim spaghetti squash . Nisam kriva što ih nisam volela do sada. Kod moje mame u Dalmaciji se nisu jele, a u vanatu mama nije verovatno pobrala simpatije ove bundeve i tako mi nismo naučeni da ih jedemo. Kasnije kada sam se udala u kuću starosedeoca Banata , jednostavno nisam jela jer sam znala da ja to ne jedem. Samo se sećam da je mama zimi pekla u rerni bundevu na kriške i to je nama bilo slano jelo, e to sam volela. Da ne dužim više o mojim uspomenama na moje jako kratko detinjsto, ja ću vama fino da objasnim kako sam napravila ove divne pite i kako su me osvojile u sekundi.

- veća kriška crvene bundeve (ludaje u Banatu)
- šolja datula (hurmi)
- 1 kašičica cimeta
- 50ml ulja semenki grožđa
- 150ml vode
- 300gr heljdinih kora (iz domovine)


Datule sam potopila u vodu na sat vremena. Za to vreme sam narendala bundevu na krupno rende (i sve prste obojila u crveno). Odmah da se ogradim da ja ovaj recept nisam nigde videla, niti znam da li postoji. Jednostavno sam ugledala bundevu u prodavnici i videla da su stigle heljdine kore iz exyu i ideja se rodila u momentu. Tako ja radim sa svim mojim receptima jer imam profesionalni osećaj kada zamislim kombinaciju namirnica, u istom momentu mogu da osetim ukus. Takođe kada vidim nečiju fotografiju recepta i sadržaj namirnica, u monetu znam da li je to stvarna slika ili nije i da li se taj ukus pokazao kao nešto što vredi probati. Ali OtomPoTom!!!

U blender sam stavila datule, ulje i vodu. Morala sam još dva puta da dodajem vode jer je bilo jako gusto, pa nije htela masa da se blenda. Kao što vidite na fotografiji, dobila sam predivan namaz koji bi mogao da bude i fil ili osnova za neke sirove kolače. Pomešala sam zajedno smesu od datula, rendanu bundevu i cimet. Kore su mi bile malo duže od tepsije, pa sam morala da ih prerežem i upotrebila sam 6 listova. Heljdine kore su jako debele i tvrde, teške za motanje ali nema veze ipak se savije sve . Nisam kvasila kore niti mazala uljem, jer je fil bio dosta vlažan pa je sve poslužilo kao osnova i kao glavni fil. Upotrebljavala sam jednu koru za jednu pitu. Odozgo sam prekrila pite sa jednom krom i nju sam dobro sa vodom namazala. 

Stavila sam da se peče u zagrejanoj rerni na 220C ali sam je smanjila na 180C i peklo se dok gornja kora nije bila pečena. Zaboravila sam da merim vreme ali je to sve trajalo 30 minuta (ne duže). Za to vreme nisam otvarala rernu, samo sam kroz staklo pratila kako se kora gornja peče.

Mi smo je jeli i prohlađenu i sutradan hladnu. Meni se više dopala sutradan jer je bila čvršća i mislim slađa ako je to moguće da promeni slast preko noći.

Eto, to je bio jedan od mojih obroka termički obrađen, koji može da prođe na sirovoj hrani jer nisam odstupala od pravila. Mada nerado jedem termički obrađenu hranu ali srce nekada ne može da izdrži, ne bunim se jer nije zabranjeno.



Нема коментара:

Постави коментар