Ova tropska voćka liči na pomorandžu, od koje se razlikuje po tome što se jede zajedno s korom i ima kiseliji ukus.
Otkako je počeo da se uzgaja širom sveta, postao je prepoznatljiv po svoje četiri vrste - nagami, marumi, meiva i hongkonški divlji kumkvat. Raste na žbunolikom stablu i ima velike zelene listove, a gaji se i kao sobna biljka, kao popularno bonsai drveće. Što su predeli u kojima se uzgaja topliji, to je njegov rod veći.
On se ne razmnožava dobro iz semenki, već je to najbolje učiniti kalemljenjem na stablo drugog citrusnog voća. Pre nego što počnete s konzumacijom kumkvata, dobro ga operite kako biste uklonili eventualne ostatke hemijskih preparata. Zreli plodovi na sobnoj temperaturi mogu da stoje od tri do pet dana, a u frižideru i do tri nedelje.
Kao i većina drugih citrusa, ova patuljasta pomorandža bogata je vitaminima A, C i E, kao i fitonutrijentima koji štite organizam od negativnog uticaja slobodnih radikala. Zbog velike koncentracije vitamina C, jača imunitet, a štiti i od prehlade, gripa, kao i drugih uobičajenih infekcija. Unutrašnjost kumkvata sadrži i karoten, tanin, zeksantin i pektin, zbog čega njegovom konzumacijom umanjujemo mogućnost kancerogenih oboljenja.
Ova voćka bogata je i kalijumom, koji održava dobar nivo tečnosti u telu, a to je od velikog značaja za dobar krvni pritisak i otkucaje srca. Pored svega toga, tu su i zdrave omega 3 i omega 6 masne kiseline koje imaju veliki značaj za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Poželjno je da se ova voćka nađe kao obavezan sastojak jutarnjih šejkova, jer je odličan izvor energije, ali i riboflavina koji dokazano ubrzava metabolizam i potpomaže varenje ugljenih hidrata, proteina i masti.
izvor:http://www.story.rs/
Нема коментара:
Постави коментар