ČIPS OD ZUKINA

O dehidraciji voća i povrća ću pisati na posebnom postu, a ovde bih samo u par rečenica napisala kako sam dobila čips od malenih tikvica zukina. 

Imam običan dehidrator, srednjeg kapaciteta za kućnu upotrebu. Istražujem ga još uvek jer za svaku vrstu voća ili povrća važi drugo pravilo o dužini dehidracije.

Ubuduće ću postavljati sve što budem radila na dehidratoru jer sam dosta čitala i shvatila da svi imamo neka svoja lična iskustva.

- 3 male tikvice (405gr)

- himalajska so

- biber

- origano

- crvena aleva paprika

- 1 kašika maslinovog ulja

Tikvice sam iseckala na nožić za krastavac. To je najtanja varijanta i od toga zaista ne može tanje. 

Isečene tikvice sam posolila, dobro promešala i ostavila 1\2h da tikvice uz pomoć soli otpuste tečnost. Zatim sam ih izručila na papirnati ubrus kako bih uklonila sav visak tečnosti. 

Tako oslobođene od tečnosti sam usula u činiju i dodala malo bibera, aleve paprike, origana i kašiku ulja. Sve fino izmešala i ređala u dehidratoru na papiru za pečenje. 

Na 45C, ali vreme sušenja sam stalno produžavala dok se nisu zaista pretvorile u čips koji se krcka ili hrska (kako ko kaže). Ne znam sada baš tačno vreme sušenja ali bilo je negde ~28h

Da je dobijanje čipsa zaista uspelo to mi govori i dobijena težina. Svežih tikvica je bilo 405gr ali čipsa sam dobila svega 23gr.

Moj lični zaključak je, da samo zahvaljujući ulju sam dobila tu hrskavost, a ne gumirani ukus. 

Ukus i miris je naravno fenomenalan i ne može da se poredi ni sa jednim kupovnim prizvodom. 

Na ovoj zadnjoj fotografiji se vidi transformacija od svežeg do dehidriranog.