MOJ SIROV ŽIVOT

17. 6. 2015.

KAMUT PSENICA



Kamut na staroegipatskom znači pšenica. Gajio se pre 4000 godina i pretpostavlja se da potiče iz stare Persije sa Iranske visoravni. Zanimljiv je početak njegovog gajenja u XX veku. U II svetskom ratu jedan pilot je pronašao šaku pšenice u starom egipatskom grobu i poslao za Ameriku. Pokazala se otpornijom od obične pšenice na sušu, bolesti i štetočine. 


Daje stabilne prinose bez upotrebe veštačkih đubriva, pa se sve više širi u organskoj poljoprivredi. Zrno je grbavo i dva puta duže od zrna obične pšenice. Težina 1000 zrna je 60 grama. Ima oko 30 % više belančevina, ulja i vitamina. Iako sadrži gluten, on je u takvom obliku da ne izaziva bolest celijakiju kod ljudi koji su oseljivi na gluten, tako da može da se jede u sirovom obliku, što je važno za osobe koje su se opredelile za ishranu presnom hranom – row food. Ima sladak ukus zbog većeg sadržaja šećera, zato ga nazivaju još i slatka pšenica. 

Zrno kamuta ima polifenole, vitamin E, selen i cink, koji su važni antioksidansi. Antioksidansi smanjuju pojavu malignih oboljenja tako što neutrališu slobodne radikale, koji oštećuju ćeliju. Sadrži još neke bioaktivne materije koje imaju lekovito svojstvo, što je samo dokaz da su antičke vrste i sorte žitarica, koje su zadržale arhaični genetski kod, više od hrane. 


Jednosmerna selekcija na visok prinos i dobar ukus uništila je blagotvorno svojstvo biljne hrane da istovremeno može da leči ljudski organizam. Takođe, ishrana kamutom uravnotežava nivo šećera u krvi kod dijabetičara, a pomaže i kod snižavanja krvnog pritiska i holesterola, zatim preventivno deluje protiv kardiovaskularnih oboljenja. 

izvor:zdravasrbija.com

Нема коментара:

Постави коментар