Asparagus, sparoga, spargla.... toliko ima naziva, a ja ne znam koji bi bio pravi naziv za sve lako prepoznatljiv. Meni veoma draga biljka i rado je spremamo, ali ne volim sve vrste. Najdraze su mi one najtanje. Sa njima se najlepse radi, a moji sinove vole isto najvise te.
Ovako spremljeni su prakticni za poneti. Uvece ih ispecem u rernu, da momci mogu sutra da ponesu. Mada, mnogo su lepi i kada se ispeku u jutro i jedu tako topli za dorucak.
Pre nego ih pocnem zavijati u slaninu pospem po njima zacine (biber, crni i beli luk u prahu). Ne solim nikad jer je slaninica vec blago posoljena i to je dovoljno. Pecem u zagrejanoj rerni na 210C. Posle pri kraju samo prebacim na gril koji minut da dobije sve lepu boju.
Нема коментара:
Постави коментар