Samo zelim da mojoj deci bude dobro i da im ne bude kao meni. Neka ih Bog cuva i pokaze im put, jer meni bas ne ide najbolje u poslednje vreme.
Toliko iskrenih i realnih zelja je u meni, ali nesto ili neko sve to minira, ali ne mogu da odustanem ili pokleknem. Moram zavrsiti zapoceto, pa kako mi Bog da. Dao je svima, pa ce valjda dati mojoj deci, pa i meni.
Moram priznati da nije bas ispalo kao sto sam ja zamislila. Najverovatnije sam trebala staviti vise mocarele da bi dobila ono sto sam zelela. Htela sam da se mocarela vidi i tegli kada se zagrize. Veoma malo se vidi a ne tegli se bas nista. Trebalo je 25gr mocarele na jednu projicu i onda bi bilo to sto sam ja zamislila.
- 2 jaja
- 30gr putera
- 1 kasika maslinovog ulja
- 80gr mocarele (a trebalo bi 150gr)
- 100ml mekinje od ovsa (zob)
- 50ml brasno od svetle heljde
- 50ml brasno od leblebije
- 100ml badem mleko
- 1/2 kasikice praska za pecivo (p.z.p.)
- so koliko vama odgovara
- 1cm kulena iseckanog na sitne kockice
Jaja izlupati sa penaricom. Dodati maslac sa sobne temperature, umutiti ga. Zatim dodati ovas, heljdu, leblebiju, mleko i ulje. Dobro promesati sa penaricom jer ce jos biti bistro. Ostaviti da odstoji 10 minuta, kako bi brasna upila tecnost.
Za to vreme naseckati kulen na sitne kockice i mocarelu narendati na krupno rende. Kada je brasno upilo tecnost, dodati kulen, mocarelu i pzp. Sve polako promesati sa spatulom da se sve lepo sjedini.
Masa treba da bude srednje gustine. Ne dovoljno retka da lako spada sa kasike, nego dovoljno gusta da tesko i polako spada sa kasike. To je najbolja gustina jer posle pecenja projice nece biti suve i tvrde.
Ako je potrebno korigujte gustinu sa dodatkom jos nekog brasna ili mleka. Usuti ih u posude za mafine. Ja sam dobila 6 projica.
Peci u zagrejanoj rerni na 210C/30'
Kao sto mozete da vidite na ovoj poslednjoj slici, testo je izuzetno rastresito.
Нема коментара:
Постави коментар