Jos dok sam bila dete najteze mi je bilo da pojedem supu ili corbu. Ne znam sta sam vise mrzela, bistra jela ili kasiku. Uvek je mama govorila da mora da se pojede prvo nesto sa kasikom. Ja sam toliko bila antiprotivna na bilo koje jelo da mi je sama pomisao sedenje za stolom vec terala suze na oci. Ali moralo se pojesti sve sto se uspe u tanjir jer sam bila jako mrsava. Pronasla sam u skolskom kartonu da sam imala 17kg kada sam posla u prvi razred, Doduse posla sam sa 6 godina. I tako sam ja zamrzila sva jela sa kasikom i obecala sam sebi, kada porastem i budem sama odlucivala o tome sta cu jesti, nikad vise nista sa kasikom necu jesti. Tako sam sebi obecala i tako je ostalo sve dok nisam upoznala hrono. Jedino se nisam bunila da jedem sladoled sa kasikom.
Tako sada nastaju moji potazi jer znam da treba jesti povrce a ne mogu uvek da ga jedem kao bareno i prilog. Potaz je gusto spremljeno, pa nemam taj osecaj da jedem neku corbu. Otvoricu jednu posebnu stranu i tu ce biti svi moji potazi, jer osecam da ce ih biti jos jako punooo...
Juce sam ugledala divne tanke stabljike spargli i momentalno sam ih videla kako su postale potaz. Uzela sam samo 150gr da bi proverila da li ce mi se svideti, od onih koji su ostali sam napravila momcima spargle uvijene u slanini ali o njima drugom prilikom.
- 150gr obarenih spargli
- 150ml cedjenog soka od sargarepe
- 1 beba sargarepa sveza
- so
Spargle sam obarila u posoljenoj vodi ali tu vodu sam bacila. Spargle sam stavila u blender sa sokom od sargarepe i na najjace sam ih izmiksala. Sipala u tanjir i odozgo posula sa rendanom beba sargarepom. Nista lakse, nista lepse.
Нема коментара:
Постави коментар