07.12.2016.

BEZGLUTENSKA ŠTRUDLA SA MAKOM


Konačno i ja da postavim moju verziju sirove štrudle sa makom. Zaista mnogo volim mak još od detinjstva ali mi je najviše odgovarao sa testeninom ili kako mi u Banatu kažemo "nasuvo s makom".

Ovo je jedna jako obična i brza varijanta ali i fenomenalnog ukusa. Na žalost neću imati da vam napišem ovog puta precizne količine jer sam večeras pravila na brzaka ali obećavam da ću sledeći put sve fino meriti.


Za koru sam upotrebila:

- 300ml banana brašno (klik da pročitate o brašnu)
- 3 jako zrele banane
- 2 jako zrela manga
- 50ml vode
- 2 pune kašike kokosovog ulja u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi
- 1 puna kašika proteina od graška za posipanje 

Za fil sam upotrebila: 

- 10 velikih urmi (datula)
- vode po potrebi
- 200ml maka pre mlevenja
- sok od pola limuna
- malo vanile


Urme potopiti da odstoje neko vreme u vodi, zatim izvaditi koštice i u blenderu ih blendati sa sokom od pola limuna, malo burbon vanile i vode tek toliko da se urme mogu izblendati. Veoma je bitno da vodite strogo racuna o količini vode, jer ako namaz od urmi bude bistar i fil od maka će biti bistar, a to znači da vam štrudla neće uspeti. 

Na primer, moje urme su bile baš velike i prilično tvrde, tako da sam ja morala da stavim 100ml vode ali vama to ništa ne znači jer potrebna količina vode isključivo zavisi od količine i suvoće urmi.


Kada ste samleli mak i izblendali urme, fino ih pomešajte zajedno i dobićete prilično gust i postojan fil. Gustina fila mora biti gušća od bilo kog drugog fila za torte jer mak se neće stegnuti u frižideru kao drugi filovi za torte. Prema tome vodite strogo računa koliko vode upotrebljavate prilikom blendanja urmi jer jedino od toga vam zavisi gustina fila.


Što se tiče izrade testa tu nećete nikako pogrešiti jer su potrebne namirnice skroz prilagodive i za čas će te dobiti divno testo koje se ne lepi pod ruku, niti za radnu površinu, a ni za papir za pečenje.

Banane, mango i vodu blendajte u blenderu da bi dobili kompaktnu masu. Banane i mango su potrebni da budu skroz zreli jer jedino tako če te dobiti potrebnu slast testa. Vi možete tu dodati još urmi ili suvog grožđa radi slasti ali nema potrebe ako su banane i mango dovoljno zreli.


U brašno dodajte pripremljeno blendano voće i počnite da mesite. Obavezno mesim rukom ali koristim rukavicu jer tada se ništa ne lepi. Testu dodajte kokosovo ulje i sve fino sjedinite dok mesite. Pošto nisam merila tačnu količinu brašna, vi će te videti koliko je tačno potrebno. Ako testo bude bistrije dodajte još brašna, a ako bude gusto dodajte još malo vode. Uglavnom znate da treba da dobijete tvrdoću testa koje će se lako i postojano razvijati na papiru za pečenje. Brašno i kokosovo ulje su savršena kombinacija tako da će te dobiti divno testo koje se apsolutno ne lepi niti puca, a jako fino se radi sa njim.


Testo čim zamesite počinjete da razvijate na papiru za pečenje. Koristila sam za posipanje protein od graška iz dva razloga. Prvi je da štrudlu pojačam proteinski, a drugi da budem sigurna da se neće lepiti. Testo sam razvijala sa metalnom oklagijom da se ne bi lepila ali ako posipate testo onda nije bitno kakva je oklagija. Pošto je testo zaista kompaktno, čak ni ne puca prilikom razvijanja, zbog toga nema potrebe da ga razvijate između dva papira. Debljina i dužina štrudle je po vašem izboru, ja sam gledala da se uklopim sa mojom tacnom. 

Na fotografijama vidite koliko treba ostaviti praznog prostora bez fila da prilikom rolanja ne bi fil iscurio. Rolat ostavite par sati u frižideru pre sečenja da bi se svi ukusi fino složili, a i da bi se testo steglo. Da ne zaboravim da napomenem, štrudlu obavezno rolajte sa papirom, lakse je, brže i sigurnije.

Pošto uvek sledi pitanje gde da nađemo ovo ili ono, pretpostavljam da će ovog puta da bude pitanje fokusirano na banana brašno. Informisala sam se za vas koji radije pitate nego sami potražite, banana brašno možete naći u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, ali možete naručiti i preko interneta. 


02.12.2016.

ČIPS OD ZUKINA


O dehidraciji voća i povrća ću pisati na posebnom postu, a ovde bih samo u par rečenica napisala kako sam dobila čips od malenih tikvica zukina. 

Imam običan dehidrator, srednjeg kapaciteta za kućnu upotrebu. Istražujem ga još uvek jer za svaku vrstu voća ili povrća važi drugo pravilo o dužini dehidracije.

Ubuduće ću postavljati sve što budem radila na dehidratoru jer sam dosta čitala i shvatila da svi imamo neka svoja lična iskustva.


- 3 male tikvice (405gr)
- himalajska so
- biber
- origano
- crvena aleva paprika
- 1 kašika maslinovog ulja


Tikvice sam iseckala na nožić za krastavac. To je najtanja varijanta i od toga zaista ne može tanje. 

Isečene tikvice sam posolila, dobro promešala i ostavila 1\2h da tikvice uz pomoć soli otpuste tečnost. Zatim sam ih izručila na papirnati ubrus kako bih uklonila sav visak tečnosti. 

Tako oslobođene od tečnosti sam usula u činiju i dodala malo bibera, aleve paprike, origana i kašiku ulja. Sve fino izmešala i ređala u dehidratoru na papiru za pečenje. 

Na 45C, ali vreme sušenja sam stalno produžavala dok se nisu zaista pretvorile u čips koji se krcka ili hrska (kako ko kaže). Ne znam sada baš tačno vreme sušenja ali bilo je negde ~28h


Da je dobijanje čipsa zaista uspelo to mi govori i dobijena težina. Svežih tikvica je bilo 405gr ali čipsa sam dobila svega 23gr.

Moj lični zaključak je, da samo zahvaljujući ulju sam dobila tu hrskavost, a ne gumirani ukus. 


Ukus i miris je naravno fenomenalan i ne može da se poredi ni sa jednim kupovnim prizvodom. 

Na ovoj zadnjoj fotografiji se vidi transformacija od svežeg do dehidriranog.