30.03.2016.

KREM OD ROGAČA



Pre par godina sam došla na ideju da pravim čokoladu od rogača u prahu. To mi je momentalno pošlo za rukom i bila je savršena. Tada sam bila na hrono ishrani i pravila sam u kombinaciji sa puterom. Posle sam prešla na kombinaciju sa kokosovim ulje i isto je savršena, čak mi je i mnogo bolja jer su se mirisi kokosa i rogača fino složili. 

Kasnije sam došla na ideju da taj isti sastav mogu da upotrebim kao krem i tada sam sa njim filovala moju prvu hrono tortu. Kasnije sam ih počela da krem koristim u kombinacijama sa mafinima, a danas mi taj isti krem bude fil za sirove poslastice.

Uglavnom da ne bih određivala količine koliko čega treba, jer sve zavisi za šta će vama trebati ali ja sam odredila da na kašiku rogača u prahu (rogač brašno) je sasvim dovoljno 15gr kokosovog ulja.

U ovaj krem možete da dodajete i ostale namirnice za sirovu ishranu, a fino ide u kombinaciji sa orašastim plodovima i sušenim šljivama, datulama, grožđem.... Može da se kombinuje i sa svežim ili smrznutim voćem ali onda vodite računa o količini vode da ne bi bila krema bistra, kao da ne bi bila gusta ako stavljate suvo voće ili orašaste plodove.

PRVA ROGAČOLADA

Ovo je bila moja prva sirova čokolada. Spremila sam je po intuiciji. Samo je bila razlika kada sam je prvi put spremala to je bilo sa puterom, a sada je to sa kokosovim uljem.

-100gr kokosovog ulja
-6 supenih kašika rogača u prahu 
-voda po potrebi

Spremiti ulje u posudu koju ćete držati u drugoj posudi sa mlakom vodom kako bi se ulje otopilo. Zatim  pomešati sa rogačem i polako dodavati vodu. Voda neka isto bude do nekih 40C ugrejana da bi se mogao rogač lakše sjediniti. Treba da se dobije kompaktna masa koja potpuno lici na otopljenu čokoladu. 


Najbitnije je samo da pogodite gustinu rogačolade da posle kada izvadite iz frižidera da se ne otopi na sobnoj temperaturi. Ali isto tako ako ne stavite doboljno vode, možđe da se desi da se posle rasipa. Ali to će se naučiti osećajem već posle prvog spremanja.

  Izruciti u kalup ili modlice za praline i ostaviti u frizider da se stegne. 


SIROVA ROGAČOLADA


- 100gr kokosovog ulja
- 4 kašike rogača u prahu
- 2 kašike mlevenog badema bez ljuske
- vode po potrebi

 Spremiti ulje u posudu koju ćete držati u drugoj posudi sa mlakom vodom kako bi se ulje otopilo. Zatim  pomešati sa rogačem i polako dodavati vodu. Voda neka isto bude do nekih 40C ugrejana da bi se mogao rogač lakše sjediniti. Treba da se dobije kompaktna masa koja potpuno lici na otopljenu čokoladu. 

Najbitnije je samo da pogodite gustinu rogačolade da posle kada izvadite iz frižidera da se ne otopi na sobnoj temperaturi. Ali isto tako ako ne stavite doboljno vode, možđe da se desi da se posle rasipa. Ali to će se naučiti osećajem već posle prvog spremanja.

Sve fino usuti u modle i ostaviti u frižideru na par sati da se sve stegne. 

ROGAČOPRALINE


-100gr kokosovog ulja
-6 supenih kasika rogac brasna
-voda po potrebi


Spremiti ulje u posudu koju ćete držati u drugoj posudi sa mlakom vodom kako bi se ulje otopilo. Zatim  pomešati sa rogačem i polako dodavati vodu. Voda neka isto bude do nekih 40C ugrejana da bi se mogao rogač lakše sjediniti. Treba da se dobije kompaktna masa koja potpuno lici na otopljenu čokoladu. 

 Ovaj put sam ih punila sa mlevenim bademom bez ljuske. Postupak je lak i jednostavan ali malo sporiji. Prvo usuti u modlice malo mase od rogača, pa staviti u zamrzivač da se malo stegne, zatim pomešati malo otopljenog kokosovog ulja sa mlevenim bademima i praviti kuglice koje su kao kliker i ubacivati u modlice na masu koja se stegla. Preko badema preliti ostatak mase od rogaca i staviti u frizider da se dobro stegne i ohladi. kada se sve fino ohladi i stegne izvaditi iz modlica (kalupa).

Ukus je feno-meno-menalan  Apsolutno smo svi oduseljeni sa ukusom i mirisom.


p.s.naravno možete ih puniti sa čime god volite, izbor je na vama. najbitnije je samo da pogodite gustinu rogačolade da posle kada izvadite iz frižidera da se ne otopi na sobnoj temperaturi. ali isto tako ako ne stavite doboljno vode, možđe da se desi da se posle rasipa. ali to će se naučiti osećajem već posle prvog spremanja.

28.03.2016.

ORAŠASTI OBROK


– 1 šargarepa
– 1 avokado
– 1 ljuta paprika
– 3 čena belog luka
– 4 supene kašike mlevenih oraha
– 2 supene kašike mlevenog susama
– sok od jednog limuna
– 2 supene kašike maslinovog ulja
– 1/2 čajne kašičice soli

Šargarepu izrendati, sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmešati.


izvor:tinkturedrsulc.com  

27.03.2016.

ŠTRUDLICE SA DžEMOM



- 600ml  brašna
- 200ml pavlake
- 200ml masti
- 1 prašak za pecivo
- džem

Zamesiti testo i dmah razvijati tanko u kocku i iseći četiri jednake trake. Na svaku traku, čitavom dužinom, rasporediti džem, pa spojiti krajeve,
bez preklapanja. iseći na male štrudlice i peći u rerni zagrejanoj na 

200°C/~10 minuta.

Uživajte u šejkovima od borovnice



1. Borovnica – mango šejk
Sastojci:
– 1 šolja borovnica
– 1 mango
– 2 šolje svežeg mladog spanaća (ili drugog lisnatog povrća po želji)
– 1 cela šargarepa
– 1/2 – 1 šolja vode
2. Borovnica – banana šejk
Sastojci:
– 1 šolja borovnica
– 1-2 cele banane
– 1 stabljika celera
– 2 šolje svežeg mladog spanaća (ili drugog lisnatog povrća po želji)
– 1/2 – 1 šolja vode
3. Borovnica – jabuka šejk
Sastojci:
– 1 šolja borovnica
– 1 jabuka
– 2 šolje svežeg mladog spanaća (ili drugog lisnatog povrća po želji)
– 1/4 avokada
– 1/2 – 1 šolja vode
4. Borovnica – breskva šejk
Sastojci:
– 1 šolja borovnica
– 1 breskva
– 2 šolje svežeg mladog spanaća (ili drugog lisnatog povrća po želji)
– 1/4 avokada
– 1 stabljika celera
– 1/2 – 1 šolja vode

izvor:tinkturedrsulc.com  



BRZINSKE SIROVE SLATKE KUGLICE

kuglice
Čoko-lešnik kuglice
Sastojci:
-½ šolje lešmika
-½ šolje badema
-½ šolje urmi
-1 kašika grožđica ,1 kašika rogača
-1 kašika kokosova ulja
-1-2 kašike limunova soka
-malo himalajske soli
Priprema:
Sve sastojke izradite u multipraktikumu do glatke konzistencije i dok vam se smesa ne počne odvajati od ivica posude.Ako nemate multipraktum onda je najednostavnije da orašaste plodove i urme obradite u elektičmnom mlinu pa kasnije sa svim ostalim sastojcima dobro izmesite i izmešate u posudi rukama. Oblikujte u kuglice i po želji uvaljajte u kokosovo brašno.
Bele kuglice
Sastojci:
-1 šolja indijskih oraha
-½ šolja kokosova brašna
-sok od pola limuna
-½ šolje agavinog sirupa
-2 kašike suvog grožđa  
-1 kašika kokosova ulja
-1 kašika proklijale i osušene heljde
-malo himalajske soli
Priprema:
Sve sastojke izradite u multipraktiku do glatke konzistencije i dok vam se smesa ne počne odvajati od zidova posude. Oblikujte u kuglice i po želji uvaljajte u kokosovo brašno.Ako nemate multipraktum onda je najednostavnije da indijski orah i osušenu proklijalu heljdu obradite u elektičmnom mlinu pa kasnije sa svim ostalim sastojcima dobro izmesite i izmešate u posudi rukama.

izvor:tinkturedrsulca.com 

KOMBINACIJE CEĐENIH SOKOVA


SOKOVI OD POVRĆA
Sok antioksidant
– 3 celera
– pola crnog luka
– češanj belog luka
– 1 stabljika brokolija
– 1 jabuka
Sok od cvekle
– 2 cvekle
– 2 šargarepe
– 2 jabuke

Sok od cvekle 2
– 3 cvekle
– 1 cm korena đumbira
– 1 paprika
– 2 jabuke
– 1 češanj belog luka
– 2 celera

Sok od brokolija i šargarepe
– 1 stabljika brokolija
– 2 šargarepe
– 1 jabuka
Sok od kupusa
– 1/8 kupusa
– 4 lista spanaća
– 2 grančice ruzmarina
– 2 šargarepe
– 1 jabuka

Sok od šargarepe
– 3 šargarepe
– 6 listova spanaća
– 1 češanj belog luka
– pola limuna
– prstohvat aleve paprike
Sok od šargarepe i jabuke
– 4 šargarepe
– 2 celera
– 1 jabuka
– 4 stabljike peršuna

Sok od karfiola
– 1/2 karfiola
– 1/8 kupusa
– 2 šargarepe
– 2 celera
– 1/4 crnog luka
– 1 jabuka
Antibiotik sok
– 2 šargarepe
– 1 češanj belog luka
– 1 šaka majčine dušice
– 1 paprika
– 1/2 krastavca
– 1 jabuka
Sok od brokolija i đumbira
– 2 stabljike brokolija
– 1 češanj belog luka
– 1/8 kupusa
– 1 cm korena đumbira
Sok snage
– 4 stabljike celera
– 3 grančice peršuna
– 1 šargarepa
– 1 češanj belog luka
– 1 šolja kelja
– 1 cm korena đumbira

Zeleni sok
-stabljika brokolija
– pola krastavca
– pola paprike
– 2 grančice peršuna
Sok za imunitet
– 2 stabljike celera
– 2 šargarepe
– 1 češanj belog luka
– 1 jabuka
– 1 cm korena đumbira
– pola limuna

SOKOVI OD VOĆA

 Sok od jabuke i kruške
– 2 jabuke
– 2 kruške
– 1 cm korena đumbira
– 1/2 šolje crnog ili belog grožđa
– 1/2 čajne kašičice cimeta
Dodati cimet.
Jesenji osveživač
– 3 kruške
– 2 breskve
– 1 jabuka
– 1/2 limuna, oljuštenog

Najbolje bobice
– 1 šolja borovnica
– 1 šolja trešnji ili višnji
– 1/2 šolje grožđa
– 1/4 dinje
Beta sok
– 3 šargarepe
– 2 kajsije
– 1/4 dinje

Beta-karo
– 3 šargarepe
– 3 kajsije
– 3 breskve
Crni ananas
– 1 šolja kupina
– 2 kriške ananasa
– 1/2 šolje borovnica
– 1/2 šolje malina
– 3 grančice peršuna

Sok od borovnice
– 1 šolja borovnica
– 1 šolja trešanja ili višanja
– 1/2 šolje crnog grožđa
– 1/2 šolje malina
C sok
– 1 grejpfrut
– 2 pomorandže
– 3 kivija
– 6 grančica peršuna
Sjaj trešnje
– 1 šolja trešanja ili višanja
– 1 grejpfrut
– 1 jabuka
– 1 šaka cvetova kamilice (po potrebi)
Otvoreni sok
– 2 šolje jagoda
– 2 šargarepe
– 1 pomorandža

Sok od grejpfruta
– 1 pomorandža
– 2 grejpfruta
– 1 limun, oljušten
Snaga pomorandže
– 1 pomorandža
– 3 šargarepe
– 1 cm korena đumbira
– 1 jabuka

Sok od kruške i ananasa
– 2 kruške
– 1/4 ananasa
– 1 šolja grožđa
– 1 limun, oljušten
Sok od ananasa i citrusa
– pola ananasa
– 2 pomorandže
– 1 limun

Sok od malina
– 1 šolja malina
– 1 jabuka
– 2 pomorandže
Limunada od jagoda i pomorandže
– 1 šolja jagoda
– 1 limun
– 2 pomorandže
– 1 šolja vode

Letnji nektar
– 3 nektarine
– 2 kajsije
– 1 šolja borovnica
– 2 breskve
– 2 šljive
Letnji sok
– 4 kajsije
– 1 šolja grožđa
– 4 breskve
– kriška lubenice od 5 cm

Sunčeva energija
– 1 šolja jagoda
– 1 šolja crnog grožđa
– 1 pomorandža
Sok od lubenice i jagoda
– kriška lubenice od 5 cm
– 1 šolja jagoda
– 1/2 šolje malina
– 1/8 čajne kašičice cimeta


izvor:tinkturedrsulca.com   

26.03.2016.

PLJESKAVICE OD OVSA I JEČMA


Sastojci:
-150 gr ovsa
-150 gr ječma
-2 kašike mlevenog lana
-1 glavica crnog luka
-prstohvat bibera i himalajske soli
-mlevene ljute paprike po ukusu
-prezle i peršun
Priprema:
Klice ovsa i ječma samleti u mašini za meso (ili nekom boljem el. mikseru,mlinu za kafu…) pa dodati začine i prezle i oblikovati po želji.
izvor:centarzaoporavak.com

23.03.2016.

ŠTA JE SUPER HRANA I ZAŠTO JE DOBRA



Ovo je priča o tome kako su egzotične bobice, koreni i alge postale popularne kod sledbenika zdravog načina života u celom svetu.
Kada prvi put čujete pojam „superfoods“ (superhrana), asocira vas više na molekularnu kuhinju ili hranu u tubama za kosmonaute. U stvari, radi se o namirnicama biljnog porekla koje imaju znatno veću koncentraciju vrednih sastojaka. Za razliku od veštačkih dodataka ishrani koji se razrađuju u laboratorijama, takozvana superhrana  postoji na našoj planeti već hiljadama godina i tek sada, u talasu opšteg ludila za zdravim životom, na magične bobice i korene iz dalekih zemalja obratili su pažnju vegetarijanci, sportisti, detoks-gurui  i … marketolozi.
 Kako je sve počelo
Prvi o superhrani su počeli da pričaju vegani i pristalice presne ishrane. Verovatno, ljudi koji vode računa o svom zdravlju i prestali da konzumiraju meso i konvencionalnu hranu, počeli su da traže „magične pilule“ koje bi im zamenile namirnice životinjskog porekla. U to vreme, poznati nutricionista i zastupnik sirove hrane Dejvid Volf otkrio je široj javnosti namirnice kao što su sirova kakao zrna, alga spirulina, bobice godži i asai. Javnost je sa oduševljenjem prihvatila vest o pojavi namirnica sa motom „Feel better, look younger, live longer“. Uz trend na sve prirodno i organsko, zahvaljujući reči „superfood“ na pakovanju, prodaja tih namirnica je skočila, a interesovanje potrošača je znatno poraslo. Kako ne bi došlo do malverzacija, u Evropskoj uniji su uveli poseban zakon koji reguliše ovaj termin na pakovanjima: od jula 2007. godine, svi proizvođači koji žele da napišu „superfood“ na svojim proizvodima u obavezi su da dostave rezultate naučnih i medicinskih istraživanja.
Međutim, holivudske zvezde kao što su Madona, Opra, Sting i Gvinet Paltrou počeli su uveliko da hvale superhranu u svojim intervjuima, pa je tako popularnost ovih namirnica rasla i među običnim ljudima.
 Šta je superhrana
U superhranu spadaju namirnice sa velikom koncentracijom vrednih sastojaka, pre svega, minerala, vitamina i esencijalnih aminokiselina. One su nešto između hrane i lekova. Po svom opisu više liče na lekovite dodatke ishrani, ali ipak spadaju u posebnu kategoriju. Superfood-ovi su: koreni, semenke, lišće, alge, bobice i drugi delovi biljaka koji se upotrebljavaju kako u prirodnom obliku, tako i u vidu praha, kapsula, sokova i tinktura. Te biljke rastu najčešće na teško dostupnim lokacijama, na primer, šume Amazona, Tibet, velike visine Anda i drugih planina. Ali nema potrebe da putujete tako daleko, najpopularnije superfood namirnice možete naći i u Srbijii, u prodavnicama zdrave hrane ili naručiti preko Interneta. Najpoznatiji „predstavnici“ superhrane su: bobice godži i asai, alge spirulina, hlorela i kelp, semenke konoplje, koren make, kakao prah i puter, čia semenke,  kokosovo ulje, kinoa, sok od ječmene i pšenične trave, prah listova moringe i drugo.
Neko izdvaja u superhranu organski gajeno ili samoniklo zeleno lisnato povrće, kao što su raštan, divlja kopriva, maslačak i tušt.
Po svom hemijskom sastavu superhrana ne liči na obične namirnice. Odlikuje je veliki sadržaj proteina, vitamina, minerala, esencijalnih aminokiselina, antioksidanata, nezasićenih masnih kiselina i drugih korisnih sastojaka, a uz to – mala kalorijska vrednost. Spisak bolesti i tegoba od kojih ove namirnice mogu da pomognu mogao bi da zauzme pola ovog članka. Uglavnom, koristeći ovu superhranu postaćete jači, izdržljiviji i zdravlji, pravi supermeni.
Najpoznatija superhrana
godzi
Godži bobice
Ove crvene bobice koje liče na drenjinu poznati su pre svega kao hormonski stabilizator zahvaljujući svojim podmađujućim svojstvima. Supena kašika ovih bobica sadrži jedan gram proteina, 36 odsto dnevne doze vitamina A i samo 18 kalorija. Godži bobice imaju rekordnu količinu C vitamina (stotine puta više nego agrumi) i 18 aminokiselina (od ukupno 20).
Sadrže preko 21 minerala i vitamina,kao što su cink, gvožđe, kalcijum, selen i fosfor, te vitamina B1, B2, B6 i vitamin E. Takođe, u svom sastavu imaju i retke polisaharide koji povoljno deluju na imuni sistem. Godži bobice povećavaju alkalnost organizma i štite jetru, smanjuju nivo šećera u krvi, pomažu kod problema sa krvnim sudovima, ubrzavaju metabolizam, pomažu kod nesanice. Rastu uglavnom u Kini, Mongoliji, Tibetu i Centralnoj Americi.
chia
Čia semenke
Vredna svojstva ovih malih semenki koje podsećaju na susam su prvi otkrili plemena Asteka i Maja. Tokom mnogih godina ove semenke bile su osnova ishrane vojske Asteka i čak su služile kao sredstvo plaćanja. Esencijalne masne kiseline koje sadrži čia, ne postoje nigde više u takvoj koncentraciji (60 odsto masnoća u semenkama su Omega-3 masne kiseline), a količina antioksidanata je znatno veća nego u borovnici i drugim bobicama. Pored toga, semenke čia sadrže šest puta više kalcijuma nego mleko, izuzetno su bogate gvožđem, magnezijumom, manganom, cinkom, kalijumom i drugim vitaminima i mineralima.
Ove semenke lako vezuju tečnost za sebe i dobro hidriraju telo. U kontaktu sa tečnošću ove semenke nabubre i povećavaju obim (upijaju 10 puta više vode od svoje težine). Zbog toga se često koriste u pripremi pudinga i kao zamena jajima u veganskim receptima. Ubrzavaju razgradnju masti u telu, pomažu kod gubitka kilograma, pružaju osećaj sitosti, revitalizuju mišiće, odlične su za sportiste i ne sadrže gluten.
Spirulina prah
Spirulina
Plavo-zelena alga spirulina postala je svetski poznata krajem 90-tih kada su mnogi počeli da prelaze na biljnu hranu i postavilo se pitanje o sigurnom izvoru proteina. Tada su istraživanja otkrila da spirulina sadrži vitamin B12 (za koji se smatra da nedostaje u veganskoj ishrani) i veliku količinu proteina.
Danas je spirulina jedna od superfood-ova koju najviše kupuju u svetu, postoje čak posebne farme za gajenje ove alge.  Spirulina sadrži 60 odsto belančevina, 18 aminokiselina, vitamine A, C, E, D, B,  kalijum, kalcijum, magnezijum,natrijum, fosfor, cink, gvožđe i selen. Sadrži hlorofil, koji poboljšava krvnu sliku, uravnotežuje alkalnost organizma i doprinosi izbacivanju toksina iz organizma. Jedan je od najbogatijih izvora beta-karotina (10 puta više nego u šargarepi ). Upotreba spiruline povećava energiju, uravnotežuje krvni pritisak, suzbija alergije i upale, pomaže kod dijabetesa, smanjuje simptome PMS-a, čisti organizam, ubrzava metabolizam, uklanja celulit i pomaže kod mršavljenja. Spirulina se prodaje u prahu, tabletama ili kapsulama.
kakao prah
Kakao
Kakao zrna je sirovina od koje se prave sve poznate čokoladne namirnice. Ali za razliku od industrijskih čokolada koje sadrže masnoću, mleko, šećer i aditive, sirovi kakao će vam podići raspoloženje bez štetnih posledica. Kakao zrna imaju 20 puta više antioksidanata nego zeleni čaj, a bogati su gvožđem, sumporom i magnezijumom.  Kakao sadrži preko 300 hemijskih elemenata i to ga čini jednim od najkompleksnijih namirnica poznatih čoveku.
Sirovi kakao se najčešće prodaje u obliku presovanog praha. Ukusan je, prijatnog mirisa (podseća na kafu ili gorku čokoladu), daje trenutnu energiju,  podiže raspoloženje, balansira metabolizam, pomaže kod mršavljenja. Koristi se kao dodatak slatkišima, dezertima, šejkovima i toplim napicima.
Još jedan jako koristan proizvod sirovog kakoa je kakao puter koji je nastao hladnim ceđenjem ulja iz kakao semenki, da bi se zadržali hranljivi sastojci i prirodna aroma. Kakao puter je dobar izvor vitamina E i esencijalnih masnih kiselina: omega 6 i omega 9. Koristi se kao sastojak za razne slatkiše, kozmetičke preparate, a možete ga direktno utrljati na kožu kao kremu. Koristeći kakao prah i puter, možete sami da napravite svoju organsku čokoladu bez aditiva.
konopljin pretein
Konopljin protein
Protein iz semena konoplje je najkompletniji biljni izvor proteina koji sadrže sve esencijalne aminokiseline. Ima u sebi optimalnu količinu Omega-3 i Omega-6 esencijalnih masnih kiselina, visok procenat antioksidanata, sadrži 65 odsto globulina i 35 odsto albumin proteina. Od vitamina i minerala protein konoplje sadrži: magnezijum, sumpor, kalijum, askorbinsku kiselinu, beta karoten, kalcijum, fosfor, gvožđe, riboflavin, niacin, vlakna i mnoge druge hranljive sastojke. Važno je da se konopljin protein dobija “hladnim presovanjem” – u procesu dobijanja se ne koriste hemijska sredstva.
Upotrebom ovog proteinskog praha kosti i zglobovi postaju jači, dok se ceo organizam obogaćuje najvažnijim aminokiselinama, dobrim mastima i mineralima. Konoplja reguliše nivo holesterola u krvi, jača imunitet i smanjuje stres. Konopljin protein izuzetan je kao dodatak ishrani profesionalnim sportistima, ne sadrži gluten, pomaže u mršavljenju i kod izgradnje mišićne mase.
Kod nas u prodaji najčešće se viđa ulje od semenki konoplje. On je isto jako zdravo, bogato vitaminom E i Omega kiselinama (3,6 i 9), smanjuje nivo holesterola i triglicerida i reguliše krvni pritisak. Ali konopljino ulje ne može da bude izvor proteina.
zlatna maka
Peruanska maka
Maka ili peruanski žen-šen je korenasto povrće koje raste na velikoj nadmorskoj visini planinskog masiva Anda. Starosedeoci Perua maku su koristili kao hranu, stočnu hranu i lek još pre nekoliko hiljada godina.
Maka je prirodni energetik, povećava fizičku izdržljivost, otklanja hronična stanja umora i stresa. Reguliše hormone i neguje endokrini sistem. Stimuliše rad mozga, podstiče memoriju i mentalne sposobnosti, poboljšava cirkulaciju. Moćan antioksidant i afrodizijak. Bogata je hranjivim sastojcima. 100 grama osušenog korena sadrži oko 250 mg. kalcijuma, 15 mg. gvožđa, kao i značajne količine vitamina B grupe, vitamine C i E, magnezijuma, fosfora, cinka, selena i joda. Pored esencijalnih nutrijenata, maka sadrži alkaloide, tanine i saponine.
Maka se svrstava u adaptogene. Poboljšava adaptivnost, izdržljivost i otpornost organizma. Za razliku od biljaka koje sadrže kofein, maka ne sadrži supstance sa stimulativnim dejstvom. Smatra se i da je maka prirodno sredstvo za ublažavanje simptoma PMS-a i menopauze. Pošto je bogat izvor joda, povoljno deluje na funkcionisanje tiroidne žlezde koja posredno utiče na endokrini sistem, pa je to moguć mehanizam povoljnog dejstva na plodnost  žena.
Bitno je znati da se maka preporučuje ženama tokom prve dve nedelje ciklusa, dok u poslednje dve nedelje bolje da se ne koristi, jer povećava nivo estrogena, što je bitno samo na početku ciklusa.
Milan Nikolić, diplomirani nutricionista:
– Kao što sama reč kaže, superhrana je hrana koja je iznad, bolja od “obične” hrane. Nekada se radi o marketingu, ali u onom boljem pogledu radi se stvarno o namirnicama koje se izdvajaju po svojim osobinama, nutritivnoj vrednosti, posebno onih nutrijenata koji nedostaju u savremenoj ishrani, nekad zbog načina gajenja jer ne zahtevaju tretiranje, a nekada zbog klimatske oblasti ili jednostavno su takve bogatije po vrsti. Superhrana se “skuplja” na čistim područjima, na velikim visinama ili u kontrolisanim uslovima, te prilikom kupovine treba obavezno obratiti pažnju na poreklo.
Jedne od najvažnijih namirnica po meni u današnjoj ishrani su bobice, koje se premalo koriste. Tu možemo izdvojiti komercijalne proizvode (sušene bobice, prah i slično), ali i sveže namirnice. Bobice šipurka, na primer, rekorder su po sadržaju vitamina C na našem području, od divljih su jako korisne trnjine, drenjine, dudinje… Sada su aktuelne godži  bobice i aronija, ali mi se čini da su ipak malo iskomercijalizovane.
Morske alge su morsko povrće koje je daleko bogatije nutrijentima nego kopnene biljke u komercijalizovanom zemljištu, tako da su neophodne u današnjoj ishrani kao dopuna ili zamena drugom lisnatom povrću. Jako su zdravi ceđeni sokovi od trave pšenice, ječma i spelte.
U ishrani su važne i adaptogene biljke koje nam pomažu da se adaptiramo na savremene uslove života, promenu klime, vremena, stres. Obično su prebogate nutrijentima ali i bioaktivnim sastojcima koji regulišu hormone i uravnotežavaju rad organizma. Na prvom mestu bih naveo peruansku zlatnu maku, čiji koren stvarno neverovatno brzo i moćno deluje na usklađivanje svih hormona. Ovde su i žen-šen, brahmi-gotu kola i slične, ali i naš sladić – slatki koren.
U superhranu spadaju i semenke i orašasti plodovi prebogati nutrijentima. Seme konoplje koje ima savršeni balans aminokiselina, posebno se preporučuje za one koji se bave sportom, najviše za bodibildere. Semenke čia, konoplje i lana bogate su nezasićenim masnim kiselinama, a mak je apsolutni rekorder po sadržaju kalcijuma. Od zaslađivača bih izdvojio steviju koja ne podiže glikemijski indeks, a najbolje se koristi neprerađena biljka ili njen zeleni prah.
Lično ja redovno koristim alge, pre treninga – kakao prah, a posle – proteinski šejk od konoplje, a u zavisnosti od vremena adaptogene biljke.
Moje mišljenje:
Stalno istražujem nove mogućnosti da u moru nezdrave hrane koja nam je stalno na dohvat ruke, pronađem zdrave namirnice koje obezbeđuju neophodne nutrijente i smanjuju šanse nastanaka brojnih savremenih bolesti. Međutim, važno je imati u vidu da bez generalno zdravog načina života i ishrane, superhrana neće rešiti sve vaše probleme.  U svemu je neophodan pravilan balans: zdrava ishrana sa velikom količinom svežeg voća i povrća, fizička aktivnost i duhovna harmonija.
Superhrana za mene je pre svega bonus, koji mi naravno daje energiju, vitamine i minerale. Trudim se da iskoristim taj bonus na pametan način i dodajem u svoju ishranu neke od „super“ namirnica. Najčešće su to semenke čia, kakao prah i protein konoplje koji je broj jedan u vreme redovnih treninga. Povremeno konzumiram spirulinu i prah peruanske make.  Moram da napomenem da ne koristim obične vitamine iz apoteke. Sviđa mi se da za razliku od njih, superfood-ovi su apsolutno  prirodni i najčešće imaju oznaku „organik“.  Pored toga, njihov ukus i tekstura mogu da daju nove nijanse jelima i pićima, a za mene koja voli gastronomiju je to važno.
izvor: vita.rs